Nekoliko romana Agate Kristi je izmenjeno kako bi se uklonio jezik koji bi mogao da se smatra uvredljivim, što uključuje uvrede i rasne reference. Sličan put imali su i romani Roalda Dala, autora romana „Čarli i fabrika čokolade“, kao i knjiga Ijana Fleminga o tajnom agentu DŽejmsu Bondu.
Romani „kraljice zločina“ Agate Kristi su najnovija klasična dela koja se revidiraju kako bi se uklonile rasističke reference i jezik koji se smatra uvredljivim za savremenu publiku.
Prema britanskim navodima, izdavač „Harper Kolins“ je „uredio“ neke odlomke, neke potpuno uklonio iz novih digitalnih izdanja. U pitanju su detektivske misterije Agate Kristi u kojima se pojavljuju Herkul Poaro i gospođica Marpl, objavljene između 1920. i 1926. godine, koje treba da budu objavljene u novim digitalnim verzijama tog izdavača.
Posebna grupa čitalaca-kritičara unela je izmene koje se odnose na rasnu pripadnost, opise ženskog tela i pojedine prideve koji bi mogli da budu uvredljivi u današnje vreme.
Ovo je prvi put da su romani Agate Kristi izmenjeni, iako je roman Deset malih crnaca dobio novi naslov: Ne osta nijedan.
U revidiranoj verziji zbirke Poslednji slučajevi gospođice Marpl i dve druge priče, reč „domaći“ zamenjena je izrazom „lokalni“.
Odlomak koji opisuje slugu kao „crnog“ koji se „ceri“ je revidiran i lik „samo klima glavom“, bez referenci na njegovu rasu.
A u romanu Smrt na Nilu iz 1937. godine, uklonjeno je svako pominjanje „nubijskih ljudi“.
Promene u Dalovim knjigama Čarli i fabrika čokolade i DŽejms i džinovska breskva podelile su ljubitelje njegovih dela – neki od njih tvrde da je prepravljanje klasične literature oblik cenzure.
Izdavač „Pafin“ je odgovorio na kontroverzu najavljujući da će ipak objaviti dve verzije – jednu izmenjenu i jednu klasičnu – kako bi čitaoci imali „izbor da odluče kako će doživeti magične, čudesne priče Roalda Dala“.
