Vozače u Srbiji ovih dana očekuju pravi zimski uslovi na putu. Prenosimo nekoliko saveta sa sajta Polovni automobili koji će vam pomoći da lakše prebrode zimska iskušenja.
• Da li moram da imam lance za sneg?
Lance ili druga sredstva za povećanje trakcije (npr. „čarape“ za sneg) morate da imate od 1. novembra do 1. aprila, ali samo kada vozite van naselja. Kako se stavljaju lanci za sneg?
• Proverite akumulator
Što je temperatura niža, akumulator je sve slabiji. O tome kako da ga proverite pročitajte u ovom tekstu: Zašto niko ne proverava akumulator pred zimu?
• Kako da odmaglite stakla?
Rešenje za ovaj problem možete da nađete u tekstu: Zamagljena stakla – kako sprečiti i najbrže ih odmagliti?
• Ponesite rezervnu tečnost za pranje vetrobrana
Tečnost za pranje vetrobrana je od neopisive važnosti za dobru preglednost, pa se potrudite da je dopunite do vrha pre puta i da u prtljažnik ubacite rezervnu količinu. Što više ponesete, to bolje – neće da se baci.
• Kako bezbedno voziti po magli?
– Usporite! Možda se 100 metara ispred vas dogodila saobraćajna nesreća, a vi ćete biti deseto vozilo koje je naletelo na gomilu već slupanih vozila zbog slabe vidljivosti. Pritom se po magli znatno produžava put kočenja zbog klizavog asfalta
– Usporite! Možda je neko ispred vas već suviše usporio, pa ćete vi naleteti na njega
– Upalite svetla za maglu ukoliko ih imate. Nipošto ne koristite duga svetla, zato što će vam samo smetati
– Ukoliko je magla veoma gusta, upalite i sva četiri migavca
– Držite distancu! Koliko god primamljivo delovalo da se „zalepite“ za vozilo ispred vas i pratite ga u stopu, budite svesni da je to idealan recept za lančane sudare. Mnogo je bezbednije da sami određujete brzinu i putanju svog automobila
– Pazite na neosvetljene i teško uočljive učesnike u saobraćaju – pešake i bicikliste. Dok se vi trudite da u daljini uočite farove, pešak ili biciklista mogu da vam budu ispred nosa
– Ukoliko se nađete van grada na raskrsnici, u veoma gustoj magli, spustite prozor i oslušnite – ne biste verovali koliko sluh znači u takvim situacijama
– Ne zaustavljajte se osim ukoliko ne uočite mesto da se sklonite sa asfalta i tako ne budete na putu onima koji mogu da nalete na vas. Čak i ukoliko vam se probuši guma, žrtvujte i gumu i felnu samo da biste se domogli bezbedne lokacije
• Ne dozvolite da ostanete sa premalo goriva u rezervoaru
Da, ovaj savet deluje zaista suvišno, ali budete li prinuđeni da stojite u mestu 10 sati – to može da znači 10 litara goriva manje u vašem već polupraznom rezervoaru.
Pritom imate još mnogo da vozite u teškim uslovima, a takođe nema garancije da se u toj koloni neko neće zaglaviti, pokvariti, ostati bez goriva… Stoga, koliko god je to moguće, trudite se da u rezervoaru uvek ima što više goriva.
Kad naiđete na pumpu, svratite i dopunite rezervoar, čak i ukoliko se ispraznilo manje od četvrtine. Tako ćete biti mnogo spokojniji po pitanju rizika od teških saobraćajnih gužvi ili kompletnog kolapsa.
Auto kada radi u leru troši okvirno od 0,5 do 1,0 litar na sat vremena. U slučaju starijih benzinaca veće kubikaže, potrošnja može da bude i veća od 1,0 litar.
• Stvari koje čine veliku razliku kada čekate u koloni 10 sati
Navešćemo stvari za koje se nadamo da vam neće zatrebati, ali…
Upaljač, šibice i sveća – mogu da pomogne u brojnim situacijama, kao što su grejanje ključa prilikom odleđivanja brave, osvetljavanja, paljenja vatre, sečenja kanapa…
Kablovi za startovanje motora – po nepisanom pravilu niko ih nema kada su najpotrebniji, te preporučujemo da ih za svaki slučaj imate u prtljažniku.
Rezervna garderoba i obuća – neka vam na dohvat ruke budu stvari koje će vas zaštititi od hladnoće ukoliko budete morali da provedete nekoliko sati izvan automobila, popravljajući ga, izvlačeći ga iz snega ili pomažući drugima da učine isto. Čak i ukoliko nema potrebe da izlazite, možda ćete morati da ugasite motor pošto je u rezervoaru sve manje goriva.
Hrana – nekoliko sendviča za put nije dovoljno za vanredne situacije. Stoga ponesite i nešto dugotrajne visokokalorične hrane.
Voda za piće – ponesite nekoliko flaša od 1,5 ili 2,0 litra. Tečnost gubimo i zimi, što mnogi ljudi ne shvataju.
Torba sa alatom – može da bude korisna i najvećim laicima, pošto u slučaju kvara postoji mogućnost da naiđe kolega vozač raspoložen da pomogne, ali da nema ništa od svog alata.
Punjač za mobilni telefon – baterija telefona se pri niskim temperaturama i tokom vožnje brže prazni.
Baterijska lampa – trebalo bi da bude obavezna u svakom automobilu, bez obzira na godišnje doba.
Čekić za razbijanje stakla – ukoliko dođe do nesreće, postoji mogućnost da se vrata zaglave, pa morate da razbijete stakla, što kod nekih vozila može da bude izuzetno teško.
Lopata ili ašovčić sa kratkom drškom – možete da kupite i ašovčić na rasklapanje – ima ih raznih dimenzija i kvaliteta, pri čemu neki mogu da „glume“ i motičicu.
Staro ćebe, šatorsko krilo ili nešto slično – može da bude izuzetno korisno: za pokrivanje, kao podloga kod podvlačenja pod automobil zbog popravke, kao gorivi materijal (loženje vatre, pravljenje baklje za signalizaciju ili osvetljenje)…
Kanap – običan kanap može u problematičnim situacijama da pomogne na mnogo načina. Naravno, tim kanapom ne pokušavajte da izvučete drugi auto koji se zaglavio ili obrnuto.
Kišna kabanica – zauzima malo mesta i ne košta mnogo, a izuzetno je korisna.
Parče daske (ili nešto slično) – pomaže u velikoj meri kada treba da zamenite točak u snegu, blatu ili na travi – daje mnogo bolji oslonac dizalici.
Pravi rezervni točak – retko koji auto danas ima rezervni točak punih dimenzija, pošto su tu ili „ćopavci“ ili razni setovi za popravku koji mogu da srede gumu koju je probušio ekser. Ali ako ozbiljnije oštetite gumu, naročito na boku ili strada i felna – ostaje vam samo da zovete mobilnog vulkanizera. Kada će pomoć stići i da li će mobilni vulkanizer uopšte hteti da rizikuje da krene do nekog zavejanog dela puta?
Levak za dolivanje goriva – u slučaju da ostanete bez goriva, ovaj levak može da vas poštedi mnogo muka.
• Šta ako se zaglavite u snegu?
Kada je u pitanju zaglavljivanje u snegu, ogromnu ulogu igra iskustvo vozača. Naravno, to iskustvo ne može da se stekne ako se nikada niste zaglavili – to je jedan od razloga zbog kojih preporučujemo da vozači koriste svaki sneg kako bi u bezbednim uslovima testirali ponašanje svog auta – prilikom kočenja, ubrzavanja, skretanja…
Uglavno, ovo su generalni saveti:
– Ukoliko se zaglavite, pokušajte sa tzv. „ljuljaškom“ – gasom i kvačilom ljuljajte auto napred-nazad sve više i više, dok ne osetite da davanjem oštrijeg gasa možete da se izvučete. Pokušajte sa menjačem u prvom stepenu prenosa, uz što lakši gas. Ukoliko točkovi suviše proklizavaju, pokušajte sa drugim stepenom. Kod nas najveći broj automobila ima prednji pogon, pa možete okretanjem upravljača, tj. točkova da „razgrnete“ sneg i stignete do iole čvrste podloge, naizmenično pokušavajući da krenete napred i nazad.
– Neki automatski menjači imaju zimski režim – aktivirajte ga.
– Uklonite sneg oko točkova lopatom, strugačem za led ili golim rukama, ukoliko nemate alternativu. Oslobodite put i prednjim i zadnjim točkovima, bez obzira na pogon. Zatim pokušajte da se izvučete.
– U slučaju zaglavljivanja sa jednim točkom koji se vrti uprazno, pokušajte sa ubacivanjem neke daske, peska ili patosnice ispod njega – možda tako problematičan točak dobije dovoljno trenja da se izvučete. – Isključite (privremeno) elektronsku kontrolu proklizavanja (trakcije) ili ESP prilikom izvlačenja iz snega. Ovi sistemi „guše“ motor ili koče pogonske točkove koji proklizavaju, te vas direktno sprečavaju da se izvučete.
Ako razumete kako ovi sistemi funkcionišu, možda ćete moći efikasnije da primenite ovu taktiku – o njima možete pročitati u tekstovima: Kako radi kontrola proklizavanja – ASR tj. TCS? i Kako radi ESP?
– Univerzalan savet za efikasno izvlačenje iz snega ne postoji, već u datoj situaciji morate da se snađete. Dosta zavisi i od toga da li imate prednji ili zadnji pogon, ili pogon na svim točkovima – mada i kod pogona na svim točkovima postoji zaista mnogo razlika po pitanju načina funkcionisanja i generalno efikasnosti.
• Vozite pažljivo po snegu i ledu
– ABS u mnogim situacijama može drastično da produži put kočenja zato što sprečava da se točkovi blokiraju i tako ukopaju u sneg
– Kočite motorom, ali pažljivo sa otpuštanjem kvačila, da se ne biste zaneli
– Kada se spuštate nizbrdo, kočite motorom, u što nižem stepenu prenosa, uz blago doziranje kočnice u slučaju potrebe
– Vožnja uzbrdo može da bude izuzetno komplikovano, naročito u kreni-stani scenariju. Stoga je ponekad bolje pustiti auto ispred vas da se malo udalji kako biste mogli da savladate strm uspon bez usporavanja ili zaustavljanja zbog vozila ispred. Naravno, pazite na brzinu kako biste mogli na vreme da usporite ili se zaustavite u slučaju potrebe
– Usporavajte na vreme pre krivina i kroz njih prolazite konstantnom brzinom, bez usporavanja i ubrzavanja. Ne dozvolite da vas ostali učesnici u saobraćaju požuruju ukoliko niste sigurni da je bezbedno da vozite brže.
Ponavljamo! Ne zaboravite da ABS produžava kočenje po snegu! Ovaj sistem sprečava blokiranje točkova prilikom kočenja (i ništa drugo). Dakle, kod automobila bez ABS-a, točkovi se blokiraju, gomilaju sneg ispred sebe i „ukopavaju“ se, dok kod onih sa ABS-om nastavljaju da se okreću i znatno produžavaju zaustavni put.
Ova tema je veoma komplikovana, pošto zavisi od vrste površine po kojoj vozite (npr. asfalt potpuno pokriven ledom preko kojeg je pao sneg od dva-tri centimetra i asfalt bez leda sa snegom od deset i više centimetara potpuno su različite priče), od vrste/kvaliteta pneumatika, generacije i sofisticiranosti ABS sistema…
Postoje i prilagodljivi ABS sistemi, koji „prepoznaju“ podlogu i u skladu s tim menjaju svoju reakciju. Najvažnije pravilo je da se ništa ne čini naglo – bez oštrog kočenja, ubrzavanja ili skretanja.
Elektronska kontrola stabilnosti (isti sistem pod različitim imenima – ESP, ESC, VDC, DSC…) nije od velike pomoći na klizavom putu. Ukoliko nema dovoljno trenja između podloge i pneumatika, ESP će bezuspešno pokušavati da vas vrati dok automobil proklizava.
Zaključak
Naravno, ne treba da se preteruje i da se odlazak na zimski odmor, kod rodbine u selo i slično shvati kao odlazak u Sibir. Međutim, skoro svake godine imamo ozbiljne situacije sa saobraćajnim kolapsima u planinskim predelima.
Stoga malo planiranja, pripreme i malo više stvari koje ćete ubaciti u auto mogu da vas poštede veoma stresnih situacija.
