Programom pod nazivom „211 godina od Boja na Ravnju i slavne pogibije Zeke Buljubaše i njegovih golaća” odata je počast herojima prošlosti i istorije u Domu kulture u Ravnju. Manifestacija je održana uz podršku ustanova kulture i Grada Sremska Mitrovica.
Boj na Ravnju označio je kraj Prvog srpskog ustanka, Karađorđevi ustanici su gubili, a njihovo povlačenje štitio je Zeka Buljubaša. Mr Radmilo Budečević podsetio je da su i pre 11 godina održali vrlo pompeznu manifestaciju, tada povodom 200 godina od ove bitke. Podsetio je i na čuvene rečenice koje je Zeka Buljubaša tada izgovorio: „Danas, kad više nema ko da zapoveda, ja uzimam sebi za pravo da radim ono što smatram da je pravo i pošteno. Vi koji imate porodicu, imovinu i nešto da sačuvate – sklanjajte se! I to što pre, dok je noć. Ja sam rešio da ostanem ovde sa mojim golaćima. Samo preko nas mrtvih mogu dalje Turci. Ako mora da umre Srbija, i moje je da umrem sa njom.”
Mr Radmilo Budečević smatra da nikad ne treba da zaboravimo podvig i herojstvo Zeke Buljubaše i njegovih golaća. Kako navodi: „Odluka kolektiva da potpuno svesno žrtvuju svoj život da bi sačuvali odstupnicu ostalim učesnicima boja, prema izvorima radi se o 400, prema nekim čak i od 500 i 600 ljudi, zaslužuje večno sećanje i poštovanje. Svi su do jednog izginuli kad je došlo do provale Turaka u šanac i borbe prsa u prsa, tim svojim herojskim delom obezbedili su mesto u istoriji i stvaranju nove Srbije. Pomenutim rečima se mladi vojvoda Jovan Gligorijević, poznatiji po nadimku Zeka Buljubaša, 16. septembra 1813. poslednji put obratio svojim golaćima pred odsudnu bitku. Svega nekoliko stotina Zekinih hajduka držalo je odstupncu srpskoj ustaničkoj vojsci u povlačenju pred neuporedivo većom i bolje naoružanom turskom silom. Prema nekim istorijskim izvorima Zeka Buljubaša je rođen kao Jovan Gligorijević oko 1785. godine, nadimak Zeka dobio je u ranom detinjstvu, a kako je bio vrlo visoko i snažan, nadimk nije bio sasvim odgovarajući. Zeka je bio starešina jednog odelenja ustaničke vojske vojvode Stojana Čupića, Zmaja od Noćaja, a Zekini golaći su bili poznati kao najbolji ratnici, gde nisu mogli ni smeli drugi, išli su ovi najsrčaniji i najpožrtvovaniji borci.
U znak sećanja na jednog od najvećih junaka Prvog srpskog ustanka, danas u Ravnju fudbalski klub nosi njegovo ime. Zeka Buljubaša opevan je narodnoj epskoj pesmi Filipa Višnjića „Boj na Loznici” i jedan je od glavnih likova romana „Hajduk Stanko” Janka Veselinovića. U programu obeležavanja, pored Budečevića, učestvovali su: Tomislav Pavlović, Milisav Bančević, Folklorni ansambl „Branko Radičević” i drugi, uz podršku ustanova kulture i Grada Sremska Mitrovica.
Spomenik Zeki Buljubaši i njegovim golaćima izgonulim u Boju na Ravnju, podigli su zahvalni Ravnjanci još 1926. godine u centru sela. Na spomeniku su uklesani sledeći stihovi:
Za junačka vaša dela,
Vasiona znade cela!
Kosti su vam rasejane,
Al s’ pobedom uveličane!
Spomen borbe za slobodu,
Nek imena vaša budu!
