Na sednici Senata Univerziteta u Beogadu pet fakulteta zatražilo je povećanje školarine na osnovnim, master i doktorskim studijama. Povećanje u maksimalnom iznosu od 10 odsto zatražili su Fakultet organizacionih nauka (FON), Tehnološko-metalurški fakultet (TMF), Ekonomski fakultet, Rudarsko geološki i Biološki fakultet.
Na osnovnim akakemskim studijama, FON je zatražio da se školarina poveća sa 138.000 na 145.500 dinara, dok je Rudarsko-geološki zatražio povećanje sa 57.000 na 66.000 dinara u novoj školskoj godini. Tehnološko – metalurški povećaće školarine u školskoj 2022/23 sa 66.000 na 75.000 dinara, dok će Ekonomski fakultet postojeću školarinu od 92.022 dinara podići na 97.175 dinara.
Na master studijama planirano da će školarina povećati na Rudarsko-geološkom – sa 98.000 na 114.000 dinara, Tehnološko-metalurški – sa 78.000 na 88.500 dinara i Biološkom sa 80.000 na 90.000. Do određenih izmena školarina doći će i na doktorskim studijama i to na tri fakulteta (TMF, Ekonomski, Biološki). Na TMF-u školarina će poskupeti sa 99.000 na 114.000 dinara, na Biološkom sa 100.000 na 110.000 dinara, na Ekonomskom sa 200.047 na 211.250 dinara i na Geografskom fakultetu sa 110.000 na 125.000 dinara.
O novom poskupljenju školarina govorio je rektor Univerziteta prof.dr Vladan Đokić koji je istakao da rast cena školarina na ovim institucija dolazi zbog toga što oni godinama nisu povećavali školarinu, pa otud rast koji neće prelaziti više od 10 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Kada je reč o umanjenjima, nijedan fakultet u okviru Beogradskog univerziteta neće umanjiti školarinu u narednoj fakultetskoj godini, što je bio slučaj i u prethodnih pet godina.
Nova odluka o školarinama doćekaće brucoše, ali i sve druge studente u školskoj 2022/23 koja će početi 1. oktobra ove godine.
Školarine najskuplje na ETF-u, Arhitektura, Mašincu
Iako na većini fakulteta nije došlo do poskupljenja školarine, dosadašnji cenovnici predstavljaju pravo bogatstvo za većinu porodica u Srbiji. Po visini školarine, na osnovnim studijama dominiraju Elektrotehnički fakultet – smer softverski inženjering (243.500 dinara), Arhitektura (240.000 dinara), Mašinski fakultet – Informacione tehnologije u mašinstvu (180.000 dinara), FON (145.500, odnosno 156.000 dinara)
Najmanja školarina na osnovnim studijama je na Teološkom fakultetu (50.000 dinara), Rudarsko-geološkom (66.000 dinara), Mašinskom (72.000 dinara) i Šumarskom fakultetu (72.000 dinara).
Za master i doktorske studije situacija je slična kada je reč o „najskupljim“ fakultetima, ali su cenovnici značajno veći. Za godinu na doktorskim studijama na Arhitekturi potrebno je platiti 300.000 dinara ili na FON-u, gde godina na doktorskim studijama košta 288.000 dinara. Nakon njih sledi ETF (259.200 dinara) i Saobraćajni fakultet (240.000 dinara).
Izvor: Nova
