Predloženim izmenama Krivičnog zakonika predviđeno je proširenje definicija nužne odbrane, kolokvijalno nazvane „samoodbrana“, koja isključuje postojanje krivičnog dela.
Predloženim izmenama bilo bi omogućeno da se nužna odbrana primeni, ne samo kada je napad u toku istovremen, kao što je sada definisano u KZ, već i kada napad neposredno predstoji.
U skladu sa važećim propisima, koji će i posle izmena ostati na snazi, propisano da je „nužna ona odbrana koja je neophodno potrebna da učinilac od svog dobra ili dobra drugoga odbije istovremen protivpravan napad“.
U slučaju da dođe do prekoračenja nužne odbrane, sud učiniocu može da ublaži kaznu propisanu za krivično delo za koje se tereti.
Takođe, u situaciji kada učinilac prekorači granice nužne odbrane usled jake razdraženosti ili usled velikog straha izazvanog napadom, sud ga može i osloboditi od kazne.
