Srbija je, prema najnovijem izveštaju Evropske komisije za putovanja, na prvom mestu u Evropi po stopi rasta dolazaka stranih gostiju u odnosu na period pre pandemije. Po istom izveštaju, Srbija beleži najveće stope oporavka turističkog prometa s Kinom.
Ovi podaci i ne iznenađuju, jer je i slika sa terena ovo potvrđuje. Državni sekretar u Ministarstvu turizma i omladine Srbija Uroš Kandić ovo takođe potvrđuje za Euronews Srbija navodeći da kada šetate gradom ne možete a da ne primetite da nikad nije bilo ovoliko turista.
„Srbija više nije sezonska destinacija, Srbija postaje celogodišnja destinacija“, rekao je Kandić.
Isto važi za glavni grad. Iz Aleksandra Miketa iz Turističke organizacije kaže da strani turisti najviše vole da se druže sa Beograđanima – i da idu u kafane.
„Veoma je važno reći da Beograd ima 8.200 kafana. To znači da na 200 Beograđana dođe po jedna kafana“, rekla je ona.
Turist koji obilaze Beograd kažu da su zadovoljni svojom odlukom da obiđu srpsku prestonicu. Kažu da im se najviše dopadaju atmosfera i gostoprimstvo.
„Iz Kazashtana sam i nikad ranije nisam bio na Balkanu. Došao sam zato što mi o vašoj zemlji ne znamo dovoljno. Vidim ovde puno turista i mislim da Srbija treba da se promoviše i kod nas, na istoku. Mi smo prijatelji Srbije“, rekao je jedan turista.
Još jedan je rekao da mu se najviše dopada opuštenost ljudi na Balkanu.
„Iz Turske smo, iz Adane. Dopada mi se vazduh, za mene je ovde vazduh čist, a ima i drveća i zelenila. Osim toga, ljudi su veoma opušteni“, rekao je.
Jedna Indijka je za Euronews Srbija rekla da je za Srbiju čula od svoje drugarice i da je zbog toga želela da je obiđe.
„Studiram u Londonu i htela sam da posetim neke evropske zemlje za koje mi iz Indije obično nismo ni čuli. Imam na fakultetu prijateljicu iz Srbije, koja mi je rekla da je njena zemlja prelepa“, kaže.
Mapa iz izveštaja Evropske komisije za putovanja poredi prve kvartale 2019. i ove godine i podaci kažu da je za pet godina, u Srbiji ostvaren rast od gotovo 47 odsto.Tokom tri meseca zemlju je posetilo skoro 400 hiljada stranaca. Najbrojniji su Rusi, Kineza je iz godine u godinu sve više, a zemlje okruženja, posmatrane zajedno, tradicionalno dominiraju.
Takođe, Republički zavod za statistiku objavio je danas da je u Srbiji, u aprilu, zabeleženo 370.669 dolazaka turista što u odnosu na april prošle godine predstavlja povećanje za 7,1 odsto, dok je broj noćenja iznosio 1.025.142 i bio za 9,1 odsto veći nego pre godinu dana, objavio je danas Republički zavod za statistiku.
Broj noćenja, dodaju, domaćih turista bio je veći za 11,0 odsto a stranih turista za 7,0 odsto.
Na pitanje kako bi izgledao fotorobot turiste koji dolazi u Beograd, Miketa kaže da je reč o nekome ko dolazi u paru i spava u hotelskoj sobi. Naime, povoljan profil turiste je ona koji dobro zarađuje, pa dosta i troši.
„To je čovek od 42 godine, dolazi u paru, dakle sa „lepšom polovinom“, dolazi svojim kolima, iz okruženja je i spava u hotelu“, kaže ona.
I zarada od stranih gostiju je porasla u prva tri meseca i to za 12 odsto više u poređenju sa prošlom godinom. Naime, u 2023. je ona iznosila 528 miliona evra, dok ove godine cifra iznosi 600 miliona. Kanidić kaže da je to veliki uspeh za Srbiju.
„Podaci ukazuju na to da je ova godina, ako je suditi po ovim parametrima, i bolja u odnosu na prethodnu godinu, koja je bila rekordna otkad se beleži, u modernom smislu, turistički promet u našoj zemlji“, rekao je on.
Iz Ministarstva turizma naglašavaju i da je ključ ovog rasta u sadejstvu državnih i privatnih ulaganja u turizam – od kojih se, kažu, svaki evro višestruko vrati.
Lenasi: Brojni su izazovi zbog povećanog broja turista
Licencirani turistički vodič Milica Lenasi rekla je za Euronews Srbija da nema sumnje da interesovanje stranih turista za našu zemlju raste, i da smo postali veoma interesantna destinacija. Kako je dodala, veoma malo se zna o našoj burnoj istoriji, pa je i to, dodaje, jedan od razloga da se neko odluči da poseti Srbiju. Ona navodi da postoji i razlika između domaćih i stranih turista.
„Naši turisti dolaze pre svega za dobar provod, za uživanje u gradu Beogradu, većina njih je već i bila ovde. Neke mlađe generacije dolaze da se upoznaju i da se uvere u ono što su čuli možda čak i od njihovih roditelja. Strani turisti, u zavisnosti od toga iz kog dela sveta dolaze, drugačija su im interesovanja. Na primer, azijski gosti uglavnom vrlo malo znaju o dešavanjima na ovim prostorima, pa su zainteresovani da čuju, ali naravno i da vide nešto potpuno drugačije za njih“, rekla je ona.
Na pitanje sa kojim se sve problemima suočavaju vodiči kada vode turiste kroz prestonicu, kaže da problema ima dosta, ali da se sve mahom odnosi na kapacitete samog grada.
„Nema dovoljno mesta za parkiranje autobusa… Uopšte uslovi za parkiranje turističkih autobusa su jako mali. Na Beogradskom pristaništu ima malo mesta, na primer za pet autobusa, a dolazi mnogo kruzera tokom dana. Kod hrama je takođe potpuni haos, zato što apsolutno sve grupe koje obilaze Beograd dolaze tu jer je velika turistička atrakcija, ne samo za strane goste, već i za domaće grupe, i đačke ekskurzije. Takođe, kod Kalemegdana, imamo samo dva parking mesta dozvoljena ispred francuske ambasade, što je sa druge strane ozbiljan problem za bezbednost same ambasade“, kaže ona.
Srbija je, prema najnovijem izveštaju Evropske komisije za putovanja, na prvom mestu u Evropi po stopi rasta dolazaka stranih gostiju u odnosu na period pre pandemije. Po istom izveštaju, Srbija beleži najveće stope oporavka turističkog prometa s Kinom.
Ovi podaci i ne iznenađuju, jer je i slika sa terena ovo potvrđuje. Državni sekretar u Ministarstvu turizma i omladine Srbija Uroš Kandić ovo takođe potvrđuje za Euronews Srbija navodeći da kada šetate gradom ne možete a da ne primetite da nikad nije bilo ovoliko turista.
„Srbija više nije sezonska destinacija, Srbija postaje celogodišnja destinacija“, rekao je Kandić.
Isto važi za glavni grad. Iz Aleksandra Miketa iz Turističke organizacije kaže da strani turisti najviše vole da se druže sa Beograđanima – i da idu u kafane.
„Veoma je važno reći da Beograd ima 8.200 kafana. To znači da na 200 Beograđana dođe po jedna kafana“, rekla je ona.
Turist koji obilaze Beograd kažu da su zadovoljni svojom odlukom da obiđu srpsku prestonicu. Kažu da im se najviše dopadaju atmosfera i gostoprimstvo.
„Iz Kazashtana sam i nikad ranije nisam bio na Balkanu. Došao sam zato što mi o vašoj zemlji ne znamo dovoljno. Vidim ovde puno turista i mislim da Srbija treba da se promoviše i kod nas, na istoku. Mi smo prijatelji Srbije“, rekao je jedan turista.
Svetski ekonomski forum objavio listu najboljih zemalja za turizam: Na listi najviše evropskih, ali ne i na 1. mestu
Još jedan je rekao da mu se najviše dopada opuštenost ljudi na Balkanu.
„Iz Turske smo, iz Adane. Dopada mi se vazduh, za mene je ovde vazduh čist, a ima i drveća i zelenila. Osim toga, ljudi su veoma opušteni“, rekao je.
Jedna Indijka je za Euronews Srbija rekla da je za Srbiju čula od svoje drugarice i da je zbog toga želela da je obiđe.
„Studiram u Londonu i htela sam da posetim neke evropske zemlje za koje mi iz Indije obično nismo ni čuli. Imam na fakultetu prijateljicu iz Srbije, koja mi je rekla da je njena zemlja prelepa“, kaže.
Mapa iz izveštaja Evropske komisije za putovanja poredi prve kvartale 2019. i ove godine i podaci kažu da je za pet godina, u Srbiji ostvaren rast od gotovo 47 odsto.Tokom tri meseca zemlju je posetilo skoro 400 hiljada stranaca. Najbrojniji su Rusi, Kineza je iz godine u godinu sve više, a zemlje okruženja, posmatrane zajedno, tradicionalno dominiraju.
Takođe, Republički zavod za statistiku objavio je danas da je u Srbiji, u aprilu, zabeleženo 370.669 dolazaka turista što u odnosu na april prošle godine predstavlja povećanje za 7,1 odsto, dok je broj noćenja iznosio 1.025.142 i bio za 9,1 odsto veći nego pre godinu dana, objavio je danas Republički zavod za statistiku.
Broj noćenja, dodaju, domaćih turista bio je veći za 11,0 odsto a stranih turista za 7,0 odsto.
Na pitanje kako bi izgledao fotorobot turiste koji dolazi u Beograd, Miketa kaže da je reč o nekome ko dolazi u paru i spava u hotelskoj sobi. Naime, povoljan profil turiste je ona koji dobro zarađuje, pa dosta i troši.
„To je čovek od 42 godine, dolazi u paru, dakle sa „lepšom polovinom“, dolazi svojim kolima, iz okruženja je i spava u hotelu“, kaže ona.
I zarada od stranih gostiju je porasla u prva tri meseca i to za 12 odsto više u poređenju sa prošlom godinom. Naime, u 2023. je ona iznosila 528 miliona evra, dok ove godine cifra iznosi 600 miliona. Kanidić kaže da je to veliki uspeh za Srbiju.
„Podaci ukazuju na to da je ova godina, ako je suditi po ovim parametrima, i bolja u odnosu na prethodnu godinu, koja je bila rekordna otkad se beleži, u modernom smislu, turistički promet u našoj zemlji“, rekao je on.
Iz Ministarstva turizma naglašavaju i da je ključ ovog rasta u sadejstvu državnih i privatnih ulaganja u turizam – od kojih se, kažu, svaki evro višestruko vrati.
Lenasi: Brojni su izazovi zbog povećanog broja turista
Licencirani turistički vodič Milica Lenasi rekla je za Euronews Srbija da nema sumnje da interesovanje stranih turista za našu zemlju raste, i da smo postali veoma interesantna destinacija. Kako je dodala, veoma malo se zna o našoj burnoj istoriji, pa je i to, dodaje, jedan od razloga da se neko odluči da poseti Srbiju. Ona navodi da postoji i razlika između domaćih i stranih turista.
„Naši turisti dolaze pre svega za dobar provod, za uživanje u gradu Beogradu, većina njih je već i bila ovde. Neke mlađe generacije dolaze da se upoznaju i da se uvere u ono što su čuli možda čak i od njihovih roditelja. Strani turisti, u zavisnosti od toga iz kog dela sveta dolaze, drugačija su im interesovanja. Na primer, azijski gosti uglavnom vrlo malo znaju o dešavanjima na ovim prostorima, pa su zainteresovani da čuju, ali naravno i da vide nešto potpuno drugačije za njih“, rekla je ona.
Na pitanje sa kojim se sve problemima suočavaju vodiči kada vode turiste kroz prestonicu, kaže da problema ima dosta, ali da se sve mahom odnosi na kapacitete samog grada.
„Nema dovoljno mesta za parkiranje autobusa… Uopšte uslovi za parkiranje turističkih autobusa su jako mali. Na Beogradskom pristaništu ima malo mesta, na primer za pet autobusa, a dolazi mnogo kruzera tokom dana. Kod hrama je takođe potpuni haos, zato što apsolutno sve grupe koje obilaze Beograd dolaze tu jer je velika turistička atrakcija, ne samo za strane goste, već i za domaće grupe, i đačke ekskurzije. Takođe, kod Kalemegdana, imamo samo dva parking mesta dozvoljena ispred francuske ambasade, što je sa druge strane ozbiljan problem za bezbednost same ambasade“, kaže ona.
Dodaje i da parking i smeštaj nisu jedini problemi za licencirane vodiče kada vode grupu turista.
„Veliki problem imamo sa ogromnim brojem kineskih grupa koje sve rade direktno i autobuse i hotele, dolaze bez vodiča. Verovatno se pročulo, nažalost, da kontrola vodiča nije baš velika u gradu Beogradu“, dodala je ona.
Seničić: Neophodno je povećati kapacitete
Direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija (JUTA) Aleksandar Seničić izjavio je za Euronews Srbija da Beogradu nedostaju hoteli sa standardne tri zvezdice evropskog kvaliteta, koji će imati značajno nižu cena od hotela visoke kategorije, jer će na taj način biti dostupniji i zanimljiviji evropskom tržištu.
„Još uvek nemamo dovoljno kapaciteta, ali ako nastavimo ovim rastom dolazaka stranih turista, biće neophodno da se ubrzano razvije hotelijerska industrija. Treba napomenuti da jedan deo gostiju, pogotovo ljudi iz okruženja boravi u privatnom smeštaju, veliki broj privatnog smeštaja jeste kategorisan, ali imamo sivu zonu na kojoj moramo da radimo, jer u krajnjem slučaju šteti budžetu Republike Srbije“, rekao je on.
Kako je dodao kontinuirana kampanja koja se vodila neko vreme, pokazala je pozitivne rezultate.
„Kontinuirana kampanja koja se vodila na odličnim tržištima sa jednom dobrom strategijom koja je napravljena još tamo negde daleko pre korone 2015. i 2016. godine. Naravno, u samom startu nismo imali tako velika očekivanja, ali rezultati su se videli već i 2018-19. godine. Velika bojazan mi je bila kod svih nas da ćemo nakon korone morati ponovo da pokrenemo jednu takvu akciju. Međutim, mi smo jedna od retkih zemalja koja je i nakon korone nastavila taj izlazni rast“, rekao je Seničić.
Kako je dodao, svemu tome je doprinela i kvalitetnija dostupnost Srbije kao turističke destinacije u smislu otvaranja velikog broja redovnih letova i to, kako dodaje, naročito sa zemljama Zapadne Evrope.
„To daje jednu dobru priliku da se u narednom periodu na možda još malo kvalitetniji način obratimo i evropskom tržištu“, rekao je.
