Donja uzrasna granica za posedovanje profila na većini platformi je 13 godina, ali se ovo kod nas, uglavnom, ne poštuje.
Podaci međunarodnog istraživanja Deca Evrope na internetu, koje je rađeno u 19 zemalja uključujući i Srbiju, pokazali su da gotovo polovina dece od 9 do 11 godina u našoj zemlji odlazi na društvene mreže dok je taj broj u velikom broju evropskih zemalja dosta manji.
– Kada je reč o Srbiji, mi smo zemlja sa najvećim procentom mladih koji svakodnevno pristupaju veb-sajtovima za društveno umrežavanje, popularnim društvenim mrežama. Poređenja radi, u Srbiji, među decom uzrasta 9 do 11 godina, njih 45 odsto izveštava da svakodnevno koristi društvene mreže, dok u Nemačkoj to izveštava samo 10 odsto dece. Podsetimo da je donja uzrasna granica za posedovanje profila na većini platformi 13 godina. Ako se osvrnemo na uzrasnu grupu 9 do 16 godina, 20 odsto više dece u odnosu na evropski prosek svakodnevno koristi društvene mreže – kaže za 24 sedam psihološkinja i docent Filološkog fakulteta dr Dobrinka Kuzmanović.
Ona naglašava da su ovo podaci iz 2020. godine, a trenutno se priprema naredni ciklusa EUKO istraživanja, koji će nam pružiti uvid u korišćenje digitalnih tehnologija i interneta kod dece i mladih, pri čemu biti obuhvaćeno i korišćenje i zloupotreba aplikacija zasnovanih na veštačkoj inteligenciji.
Dr Kuzmanović kaže da ovaj podatak ukazuje na više stvari.
– On nam govori da se kod nas znatno manje poštuju pravila i uzrasna ograničenja za korišćenje veb-sajtova za društveno umrežavanje, kao i drugih platformi i servisa na internetu. Kada je reč o zemljama EU, podsetimo da je prema članu 8, Evropske uredbe o zaštiti podataka o ličnosti (GDPR), neophodna saglasnost roditelja za obradu ličnih podataka dece uzrasta 13, 14 ili 16 godina. Donja granica varira od zemlje do zemlje. Većina odraslih prilikom otvaranja ličnih profila ne čita pravila korišćenja i politiku privatnosti, niti je informisana o uzrasnim
ograničenjima. Nekada roditelji prelaze preko činjenice da je dete prilikom otvaranja profila upisalo lažne podatke, a nekada saučestvuju u tome – objašnjava ona.
A razlog zbog koga deca u Srbiji imaju veće prisustvo na društvenim mrežama od svojih vršnjaka u Evropi leži, izgleda, u roditeljima.
– Odgovor, barem delom, leži u činjenici da, kada je reč o Srbiji, prema dobijenim empirijskim nalazima, roditelji nemaju dobar uvid i nedovoljno razgovaraju s decom o njihovim aktivnostima na internetu, ne postavljaju jasna pravila i ne pridržavaju ih se dosledno. Između trećine i petine dece zanemaruje roditeljske savete (češće stariji), zatim, roditelji retko koriste tehničke mere zaštite dece na internetu, koje svakako ne mogu da zamene aktivno posredovanje odraslih, ali mogu biti korisne, pogotovu kada je reč o mlađoj deci – kaže ona.
Roditelji kao digitalni mentori
Naša sagovornica dodaje da se uz pomoć alata za roditeljsku kontrolu može ograničiti vreme ispred ekrana, onemogućiti detetu pristup određenim veb-sajtovima, komunikacija sa nepoznatim osobama i tako dalje.
Ipak, treba imati na umu da je tehnička zaštita povod da se razgovara s decom o njihovim aktivnostima na internetu, čak i kada je reč o najmlađima.
Dr Kuzmanović objašnjava da je veoma važno da roditelji aktivno posreduju u aktivnostima dece na internetu i budu „digitalni mentori”.
– Pogotovu kada je reč o deci mlađeg uzrasta. Iako su skloni da potcenjuju sopstvene digitalne veštine u odnosu na digitalne veštine svoje dece, a deca su sklonija da precenjuju sopstvene digitalne veštine, uloga roditelja veoma je značajna, kao i u drugim aspektima života deteta. Pored toga, neophodno je podržati decu u smislenom i bezbednom korišćenju digitalnih tehnologija. To, naravno, ne znači da bi trebalo zabraniti njihovo korišćenje u zabavne svrhe, ali ako su komunikacija i zabava jedini ili dominantni načini korišćenja tehnologija, kao što pokazuju naši nalazi, onda mladi propuštaju brojne prednosti koje im pruža ovo važno kulturno oruđe. Škola, odnosno obrazovni sistem ima ključnu ulogu u podršci smislenom i konstruktivnom korišćenju digitalnih alata – zaključila je dr Kuzmanović.
