Ruma je jedna od retkih, ako ne i jedina lokalna sredina u našoj zemlji u kojoj je obnovljen Kraljički običaj. Ovaj stari običaj pre osam godina oživeo je Ansambl narodnih igara i pesama “Branko Radičević” Ruma predvođen umetničkim rukovodiocem Petrom Popovićem.
Petar Popović je u dvogodišnjem projektu „Da i našim šorom kraljice krenu“, podržanom od strane Opštine Ruma, imao za cilj istraživanje kraljičkog običaja na terenu, opremanje potrebnom nošnjom, kao i medijsku promociju pri izvođenju ovog običaja. Revitalizaciji običaja priključila se i Srpska pravoslavna crkva Sošestvija Svetog Duha, što je dalo širu dimenziju ovom projektu. ANIP „Branko Radičević“ dobio je Blagoslov od Episkopa sremskog Gospodina Vasilija.
Tako su Kraljice ponovo krenule rumskim šorovima. Devojke iz ansambla obučene u najlepše nošnje, nakon liturgije u sabornom hramu u Rumi kreću u ophod po rumskim ulicama i ustanovama, ali i kod domaćina koji za njih širom otvaraju svoje kapije. Običaj se izvodi na treći dan praznika Duhovi i smatra se da onaj ko primi u svoj dom Kraljice zajedno sa njima prima blagostanje, zdravlje i sreću.
„Svaka ideja raste i prerasta u veću misao. Iz naučno-istraživačkog rada stvorio se projekat koji je imao za ideju da se reči sprovedu u konkretna dela. U radu sam se bavio temom srpskih kraljičkih povorki na prostoru Srema – tumačenjem kraljičkih povorki, njihovim varijantama, ulogama u okviru povorki kao i igrom kraljica. Naglasak je stavljen na opise povorki, koji se beleže od Vuka Karadžića do savremenih istraživača, pomoću kojih se u daljem radu rekonstruisao običaj. Da sve ne bi ostalo na prepričavanju običaja došlo se na ideju da bi mogli i da revitalizujemo ovaj običaj, te da na taj način on postane tradicija i vrati svoje mesto u narodu“ naveo je Petar Popović, umetnički rukovodilac Ansambla.
Rad sa temom „Kraljičke povorke na području Srema“ imao je za ideju da pokuša da objedini većinu dosadašnjih podataka, kao i da se uz pomoć nađenih izvora potvrdi postojanje ovog običaja. Popovićev cilj bilo je istraživanje i revitalizacija kraljičkog običaja na području Srema, tačnije Rume, preko koga bi se edukovala populacija i očuvavala nacionalna svest. Literatura koja postoji je vrlo oskudna i teško se dolazi do nje, jer su neki zapisi o ovom običaju iz ranog 19. veka.
Svaka povorka je imala, kako kaže, zadatak da kroz obred uspostavi vezu sa onostranim i da umoli sile za boljitak. Onostrano kod Srba je sinkretizovalo paganizam i hrišćansku veru.
„Kraljice“ ili „rusalije“, kako ih nazivaju u pojedinim oblastima, imale su jasno definisane uloge i gotovo uvek su se pojavljivale u vreme Duhova (Rusalija) odnosno pedeset dana posle Uskrsa. „Rusa“ na slovenskom jeziku znači vila stoga je u narodu postojalo verovanje da su one duše nesretno umrlih devojaka. Opšte je pravilo bilo da u kraljice idu najlepše devojke i one koje dobro pevaju.
Uz veliku pomoć mentora MA Gordane Roganović, Popović je došao do teksta Luke Ilića iz dela „Narodni slavonski običaji“, gde on govori o godišnjem ciklusu i navodi da mu je žena iz Rume kazivala tekstove kraljičkih pesama. Ovaj izvor nedvosmisleno je Popoviću ukazao na postojanje kraljičkog običaja na teritoriji Rume. Po Vukovim zapisima samo četiri pesme se pevaju dok se „kraljice“ kreću kroz selo, a sve ostale se izvode u kućama domaćina koji ih prime. Pevalo se domaćinu, domaćici, ženi koja ima sina za ženidbu ili kćer za udaju, momku, devojci, mlađoj sestri, mlađem oženjenom čoveku, nevesti, vojniku, đaku, devojčici.
„Revitalizovanjem ovakvog običaja u svojoj sredini želim da probudim svest naroda i zajednice u kojoj živim, te na taj način pokažem koliko je naša tradicija lepa, bogata i vredna, a generacijama ostavim u zadatak da takvu tradiciju sa ponosom nose u budućnost” dodaje Petar Popović.
Osim povorki ulicama Rume, ovog leta u Kulturnom centru je organizovana i tribina, tačnije predavanje gde su Petar Popović i etnolog-kustos Zavičajnog muzeja Ruma, Jelena Arsenović i u formi predavanja građane upoznali sa ovim lepim običajem.
„Na moju veliku radost, Novosađani su preslikali ovaj običaj, kod njih su bačke kraljice, naše su sremačke. Postoje velike razlike u pevanju i u onome kako izgledaju, oni ne izvode taj običaj onako kako je nekad izgledao, napravili su ove godine samo šetnju Kraljica po Dunavskoj ulici do Gradske kuće. Ali običaj koji se izvodi u Rumi nigde više nema nego samo kod nas“, zaključio je Petar Popović, umetnički rukovodilac ANIP “Branko Radičević” Ruma.
Foto: fb Petar Peca Popvić
(Redakcija Moj grad SM)
Medijski sadržaji realizovani su u okviru projekta “Kultura pod lupom” koji sufinansira Opština Ruma. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
