Osmog novembra 1925. godine, svoj rad obnovilo je sremskomitrovačko društvo „Hrvatskog Sokola“ koje je ukinuto samo nekoliko godina ranije, usled odbijanja da se sjedini sa srpskim. „Društvo je širilo sokolsku ideju, ali prvenstveno nacionalnu ideju hrvatstva, u sokolskim selima osnivanjem sokolskih odjela u obližnjem selu Ilači (srez šidski) u julu 1927, u Lipovcu (srez šidski) u junu 1929. Postojala je namjera da se osnuje hrvatska seoska sokolska četa u selu Kukujevci, ali do toga nije došlo.“
Odmah nakon obnove rada, „Hrvatski Soko“ je, i po pisanju mitrovačkog glasila „Srbija“, počeo sa provokacijama po srpskim mestima iako je dobro znao da svako širenje hrvatskog nacionalizma u srpskim sredinama može proizvesti teške posledice. „Oni su išli zaslepljeni i vođeni mržnjom na sve što ne misli kao oni, a ta njihova mržnja jača je od rezonovanja nacionalno svesnih građana i dovela ih je tako daleko da ne prezaju više ni od prolivene krvi.“
Kada je polovinom 1926. kao svoju prvu veliku aktivnost, ovo društvo najavilo da će u Mitrovici obeležiti 21-godišnjicu osnivanja, list „Srbija“ je uputila poziv da svečanost treba bojkotovati i na taj način pokazati šta građanstvo misli o separatizmu i šovinističkom nacionalizmu. Sličan apel uputiće i jugoslovenski mitrovački nacionalisti u javnom pozivu upućenom sugrađanima u vidu pamfleta koji je tih dana kružio po gradu.
Sam događaj desio se polovinom avgusta, a kako je u tekstu pod naslovom „Krvavi husarski slet u Mitrovici“, „Srbija“ zabeležila 22. avgusta, bila je to prva proslava tog tipa u čemu su mitrovački jugoslovenski Sokoli pronalazili provokaciju, a ne želju da se zaista obeleži neosporno važan jubilej . „Već to što je proslavljena 21-godišnjica, koju do sada niko još nije proslavljao, prilično ilustruje pozadinu toga sleta. Mitrovici, srpskoj Mitrovici, uvek nacionalnoj, koja je i pre rata i u toku rata svojim nacionalizmom prednjačila i vodila Srem, toj i takvoj Mitrovici trebalo je pokazati ko su oni, t. jest Hrvatski Sokoli.“
Razlog takvog ponašanja, „Srbija“ nalazi i u ličnom animozitetu između afirmisanog vođe HSS-a dr Ivana Lončarevića i novog aktiviste „mladog i ambicioznog čoveka“ starešine mitrovačog „Hrvatskog Sokola“ i advokata dr Petra Gvozdića kojem je trebalo da se „populariše, a onda bi stupio u borbu sa protivnikom jednako jak.“ Ta činjenica, napominje list, dovela je do zategnutosti srpsko-hrvatskih odnosa u gradu, do te mere „da je noću vrlo opasno ići“.
Čitava svetkovina, ili bolje rečeno neredi koji su je pratili, a koji su do tada bili neviđeni u gradu, trajali su tri dana, a započeli su započeli su konjičkom povorkom kojoj su već od momenta stupanja na mitrovačke ulice građani i protestanti dovikivali „dole Husari, dole separatisti“ „Masa sveta je išla za povorkom Hrvatskih Sokola i demonstrirala. Neupućen posmatrač dobijao je utisak, da nacionalisti manifestuju. Povici: Živeo Kralj, živela Otadžbina, dole husari, separatisti, izdajice, pratili su povorku…“
Red je, navodi se u izveštaju, održavan teškom mukom, a situacija je bila toliko napeta da je policija obrazovala kordon sa isukanim sabljama. Ova predostrožnost se, makar prvog dana svetkovanja, pokazala kao blagotvorna, pa osim što su manifestanti proterani sa ulica, nije bilo većih incidenata.
Kako je kretanje ulicama bilo sprečeno, „povorka se odmah uputila ka tribini podignutoj pred sokolanom jugoslovenskog sokola, gde se govornici nisu čuli i gde je policija s teškom mukom održavala red.“
U nastavku dana, kako je program odmicao, počelo je sa skupljanjem protestanata koji su, noseći ispred sebe jugoslovensku zastavu, nastojali da i fizički spreče kretanje „Hrvatskog Sokola“ kroz grad. Dve strane sukobile su se u Savskoj ulici, a „sokoli-husari“ su u jednom momentu na protestante krenuli sa isukanim sabljama.
„Pala je krv Mitrovačke dece i gomila Sokola-husara, koju je krv ohrabrila i oduševila pojurili su sa divljačkim alakanjem na goloruku decu. Naročito se isticao Mitrovčanima poznati Vlašić“ koji je i ranije rasturao frankovačke publikacije po gradu , a koji je tom prilikom, uz povike „prolijmo hrvatsku krv za hrvatski Srem“, prema pisanju štampe predvodio napade.
„Policiji je uspelo da povrati red i Sokoli-husari su ušli u Promenadu, da održe javan čas. Tu se dogodio opet jedan incident. Na ulazu u Promenadu kupio je kartu g. Sreta Ličanin, kojega je kada je pošao unutra, na par koračaja od ulaza, lupio preko lica jedan Sokolac. Kasnije se doznalo da je taj Sokolac bio ovdašnji knjižničar Collognath. Ovaj mučki napad na jednog Srbina, koji je mirno ušao u Promenadu, plativši pre toga, da prisustvuje javnom času, ozlovoljilo je ovo građanstvo, čija je uzrujanost bila tako velika, da već nije prezalo ni od golih noževa na policijskim puškama. Naprežući poslednje snage, policija je održala red do na veče, kada je bila prisiljena pozvati u pomoć žandarmeriju, od kojih je došla jedna desetina,“ pisao je tog 22. avgusta mitrovački list „Srbija“.
U večernjim satima, došlo je do napada na izvesnog kapitana Vukotića kojem je „neki Furst, Jevrejin“ dobacivao: „Dole srpska vojska, dole srpski oficiri iz srpske kože, dole srpska stoka“. Vukotić je potom bio napadnut od strane dva hrvatska Sokola „jedan sa sabljom, a jedan sa batinom. Tom prilikom su ispaljena tri metka koji su promašili. Jedan je udario i polupao veliko staklo na opravljenom Srpskom Domu. Na zahtev kapetana Vukotića, koji je sam pojurio, da brani oficirsku čast i čast vojske, policija je sa žandarmerijom ušla u kuću Mihajla Kalate, u koju su se husari sakrili i uhvatili dvojicu, dok su ostali uspeli da pobegnu preko bašti. Kroz noć su češće odjekivali revolverski metci, a naročito, kada se razjareno i ogorčeno građanstvo uputilo ka Pivari, gda su Sokoli-husari trebali održati koncerat. Sa teškom mukom i sa mnogo truda, policija je uspela da zadrži građanstvo da ne upadne u Pivaru gde bi došlo do pokolja. U toku noći, krstarile su često pojačane policijske patrole,“ navodi „Srbija“.
Poslednji napad desio se narednog dana kada su mitrovački jugoslovenski Sokoli pokušali da upadnu u vagone u kojima su se gostujući hrvatski Sokoli u pratnji svojih domaćina, spremali za polazak. Tom prilikom povređeni su „želj. činovnici Vesović i Ađanski“. Tri dana nakon ovih događaja, nekolicina hrvatskih Sokola presrela je na ulici jugoslovenskog Sokola i otela mu značku. „Herojsko raspoloženje držalo je nedeljne heroje i nekoliko dana posle sleta, a daju mu oduška napadajući decu“, zabeležila je gradska štampa.
Autor: Stevo Lapčević
