Protiv superćelijske oluje protivgradna zaštita je nemoćna, rekli su meteorolozi.
Superćelijske oluje, poput onih koje smo do skoro gledali u filmovima, u poslednje vreme možemo videti i u Srbiji.
Nedavno je protutnjila kroz Vojvodinu, ostavljajući iza sebe “izrešetane” fasade i polupana stakla na kućama i vozilima, uništene useve, a scene nevremena, po priči meštana, bile su jezive.
– Kada su u pitanju ove superćelijske oluje, čim u panonsku niziju uđe malo svežeg vazduha posle vrelih dana treba očekivati pojavu tih oluje. Nastaju tako što hladniji vazduh dolazi u prizemlju, a u međuvremenu je tu bilo puno toplog vazduha. On počinje da se uzdiže i što je topliji, veća je šansa da bude jača oluja. I ti vrhovi oblaka koji nastaju od tog toplog vazduha budu i do 15 kilometara. To je ta energija – rekao je nedavno mereorolog Ivan Ristić i dodao da je tu čak i protivgradna zaštita nemoćna.
Šta su zapravo superćelijske oluje, “jačine tornada” i treba li da ih se plašimo?
Ove oluje stižu s oblacima koji umeju da deluju apokaliptično. Ovi obaci, zbog posledica koje znaju da ostave, nisu nimalo omiljeni na područjima gde prouzrokuju štetu.
Karakterišu postojane i snažne rotirajuće uzlazne struje.
Nastaju u nestabilnoj vazdušnoj masi, a nužan uslov za njihov nastanak je pomeranje vetra po visini. Obično pri tlu duvaju južni ili jugoistočni vetrovi, a u višim slojevima zapadni ili jugozapadni.
Ovakva kombinacija vetrova po slojevima izaziva horizontalno rotirajuće kretanje vazduha u donjim slojevima troposfere. Isto to brzo uzdižuće kretanje vazduha koje pravi oluju, horizontalnu rotaciju vazduha pretvara u vertikalnu, a ta rotacija je često spektakularno vidljiva u strukturi ovog zastrašujućeg oblaka.
Te oluje se ne guše u svom vlastitom hladnom vazduhu, već u nekim slučajevima mogu da se gotovo netaknute održavaju satima, prekrivajući desetine, nekada i stotine kilometara površine ispod sebe. Superćelijske oluje često uzrokuju velika zrna grada, snažan vetar i tornada.
Bračni par autobusom prošao kroz superćelijsku oluju u Vojvodini
Anka i Prerdrag Matić koji žive u nemačkom gradu Gisenu, nedavno su prošli kroz superćelijsku oluju u Vojvodini.
– Kada smo prešli granicu kazali su nam da idemo pravo ka nevremenu, ali kada smo se probližili, odsekli smo se. Muž i ja smo se samo uhvatili za ruke. Ceo život živimo u Nemačkoj i ovako nešto čak ni tamo nismo doživeli.
– Sve je izgledalo kao neko prokletstvo. Toliko je bilo mračno, autobus je išao sve sporije, a vozač je samo odmahivao glavom. Grad je lupao po limenom krovu, a kroz prozor smo videli da vetar čupa suncokret, a onda, se nje videlo ništa…Kao da smo ušli u decembar i one hladne i maglovite dane kada ne vidite prst pred okom. Trajalo je sve 15 minuta i bilo je zapanjujuće – prepričali su oni.
