Od svih svečanih, prazničnih i prigodnih pesama koje se ispevavaju u čast prvog srpskog Arhiepiskopa, posebno mesto zauzima Himna Svetom Savi, koja je postala neizostavni deo kako na bogosluženju na dan ovog svetitelja, tako i u školama i akademijama koje proslavljaju ime Svetitelja Save.
Himna Svetom Savi, napisana je između 1813-1815. godine u manastiru Kuveždin, koji se nalazi kod sela Divoš, nedaleko od Sremske Mitrovice. Ova himna se, kako je zabeleženo, prvi put peva u hramu 1839. godine u gradu Segedinu umesto pričasne pesme, međutim treba naglasiti da himna u tadašnjem periodu nije bila namenjena pevanju u hramu nego u manastirskoj trpezariji, za vreme gozbe.
Tek od šezdesetih godina devetnaestog veka, počinje njena učestalija upotreba u hramovima i u školama. Himna Svetog Save ima nekoliko redakcija: kaluđerska, studentska, građanska, sveštenička i školska, od kojih je potonja najpribližnija zvaničnoj himnu koju je usvojila Srpska Pravoslavna Crkva.
Veroučitelj Marko Jelisavac
