Svetska zdravstvena organizacija sa Međunarodnim udruženjem za borbu protiv raka svakog 4. februara obeležava Svetski dan borbe protiv raka.
Ove godine u toku je nova trogodišnja kampanja u cilju smanjenja nejednakosti u pristupu preventivnim uslugama, dijagnostici, lečenju i nezi obolelih od raka.
Prema poslednjim procenama Svetske zdravstvene organizacije i Međunarodne agencije za istraživanje raka, obolevanje od malignih bolesti u svetu je poraslo na 19,3 miliona ljudi i registrovano je 9,9 miliona smrtnih slučajeva od svih lokalizacija malignih tumora u 2020. godini.
Kako je saopštio Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, tokom života jedan od pet muškaraca i jedna od šest žena će oboleti od raka, a jedan od osam muškaraca i jedna od jedanaest žena će umreti od nekog oblika maligne bolesti.
Povećano opterećenje rakom je posledica nekoliko faktora, od kojih su najznačajniji ukupan porast stanovništva i produženo očekivano trajanje života, ali i promena učestalosti određenih faktora rizika raka povezanih sa socijalnim i ekonomskim razvojem.
Primer su zemlje ubrzanog ekonomskog razvoja gde su u prošlosti najučestaliji bili maligni tumori koji su posledica infekcije. Sada se u tim zemljama češće javljaju oni tipovi malignih bolesti koji se dovode u vezu sa stilom života i koji su učestaliji u industrijski razvijenim zemljama.
Uprkos toj činjenici i dalje hronične infekcije učestvuju u nastanku malignih tumora sa 1520 odsto. Procenat je manji od 5 odsto u razvijenim zemljama i prelazi 50 odsto u subsaharskoj Africi.
Preventivni programi u razvijenim zemljama doveli su do značajnog smanjenja stopa obolevanja od nekih lokalizacija raka, kao što su rak pluća, na primer kod muškaraca u Severnoj Evropi i Severnoj Americi i rak grlića materice, ali novi podaci pokazuju da se i dalje većina zemalja suočava sa povećanjem apsolutnog broja slučajeva malignih bolesti koji se kasno dijagnostikuju i zahtevaju dugotrajno lečenje i negu.
U Srbiji je tokom 2020. godine od svih malignih tumora obolelo 41.419 osoba, od čega 22.110 muškaraca i 19.309 žena, navodi Batut.
Iste godine od raka je umrlo 20.767 osoba oba pola, 11.611 muškaraca i 9156 žena.
Vodeći uzroci obolevanja i umiranja od raka u našoj zemlji gotovo su identični vodećim uzrocima obolevanja i smrtnosti od malignih tumora u većini zemalja u razvoju.
Muškarci u našoj sredini najviše su obolevali od raka pluća, kolona i rektuma i prostate. Kod žena maligni proces je najčešće bio lokalizovan na dojci, plućima, kolonu i rektumu i grliću materice.
Maligni tumori pluća i bronha vodeća su lokalizacija i u obolevanju i u umiranju među muškarcima, odnosno drugi su po učestalosti uzrok obolevanja i umiranja među ženama sa dijagnozom raka.
Tokom 2020. godine u Srbiji od raka bronha i pluća obolelo je 6.926 osoba (4.738 muškaraca i 2.188 žena), a umrlo je 4.999 osoba oba pola (3.399 muškaraca i 1.600 žena).
Rak dojke najčešći je maligni tumor u obolevanju i umiranju kod žena. U Srbiji je 2020. godine od malignih tumora dojke obolelo 4.368 žena, a umrlo je njih 1.782.
Maligni tumori debelog creva i rektuma u našoj zemlji druga su po učestalosti lokalizacija raka u obolevanju i umiranju kod muškaraca, odnosno treći po učestalosti u obolevanju i u umiranju od malignih tumora kod žena.
Od malignih tumora debelog creva i rektuma obolelo je 5.059 osoba (3.025 muškaraca i 2.034 žene), a umrlo je 2.430 osoba oba pola (1.478 muškaraca i 952 žene).
Rak grlića materice je tokom 2020. godine bio četvrti po učestalosti maligni tumor u obolevanju i peti po učestalosti u umiranju među našim ženama. Dijagnoza raka grlića materice je postavljena 2020. godine kod 1.087 žena, dok su 453 žene umrle od te vrste malignog tumora.
Treći po učestalosti maligni proces među našim muškarcima lokalizovan je na prostati. Tokom 2020. godine od raka prostate novoobolelo je 2.247, a umrlo je 1.049 muškaraca.
Srbija se, prema procenama Međunarodne agencije za istraživanje raka, svrstava među 40 zemalja Evrope u grupu zemalja sa srednjim rizikom obolevanja i nalazi se na 12. mestu i visokim rizikom umiranja od malignih bolesti u Evropi i na drugom je mestu, odmah posle Mađarske.
Procenjene stope obolevanja od svih malignih tumora su niže kod muškaraca nego kod žena.
Muškarci u Srbiji su u srednjem riziku obolevanja od svih malignih tumora, u odnosu na muškarce u zemljama Istočne i Zapadne Evrope, kao i u odnosu na muškarce u Sloveniji i Hrvatskoj.
Za razliku od muškaraca, žene u Srbiji su u višem riziku obolevanja od svih malignih tumora, odmah posle žena u Zapadnoj i Severnoj Evropi.
Za razliku od procenjenih stopa obolevanja, Srbija je, odmah posle Mađarske, zemlja u kojoj su registrovane visoke stope umiranja od svih malignih tumora kod oba pola.
Procenjene stope umiranja od svih malignih tumora su niže kod muškaraca nego kod žena. Žene u Srbiji su odmah posle žena u Mađarskoj u visokom riziku umiranja od svih malignih tumora, osim tumora kože.
Prevencija malignih bolesti ima veliki potencijal i najefikasniji je pristup u kontroli malignih bolesti. Na približno dve trećine faktora rizika koji su odgovorni za nastanak raka moguće je uticati, menjati ih ili ih potpuno eliminisati.
Čak 40 odsto malignih bolesti može biti izbegnuto prestankom pušenja, ograničenim konzumiranjem alkohola, izbegavanjem suvišnog izlaganja suncu, održavanjem prosečne težine, konzumiranjem zdrave hrane, vežbanjem, kao i zaštitom od infekcija koje se mogu razviti u rak.
Ukoliko do bolesti ipak dođe, njen je ishod moguće poboljšati ranim otkrivanjem, adekvatnim lečenjem i rehabilitacijom uz odgovarajuće palijativno zbrinjavanje.
U Srbiji su doneti nacionalni programi za skrining raka grlića materice, raka dojke i kolorektalnog raka.
Na skrining raka dojke pozivaju se žene starosti od 50 do 69 godina. Mamografski pregledi predviđeni su da se rade svim ženama navedenog uzrasta na dve godine.
Skriningom na karcinom grlića materice obuhvaćene su žene uzrasta od 25 do 64 godine, koje se pozivaju na preventivni ginekološki pregled i Pap test jednom u tri godine.
Ciljna grupa za testiranje na rak debelog creva obuhvata građane oba pola starosti od 50 do 74 godina, koji se jednom u dve godine pozivaju na testiranje na skriveno krvarenje u stolici.
