Svetski dan dobrovoljnih davalaca krvi obeležen je svečanom dodelom plaketa ovim humanim ljudima. Podizanje svesti građana o važnosti dobrovoljnog davanja krvi, načinima na koje se ono ostvaruje, kao i ukupnoj ulozi transfuziologije u zdravstvenom sistemu jednog društva, ciljevi su obeležavanja ovog dana kojima se teži.
Svetski dan dobrovoljnih davalaca krvi obeležava se 14. juna od 2005. godine po odluci Svetske zdravstvene organizacije, u znak sećanja na dan kada je rođen austrijski biolog dr Karl Landšajner (1868-1943), koji je zaslužan za otkriće ABO sistema krvnih grupa kod čoveka, za šta je 1930. godine dobio Nobelovu nagradu.
Ovaj datum posvećen je podizanju svesti o globalnoj potrebi za sigurnom i bezbednom donacijom krvi i načinu kako bi svi mogli da daju svoj doprinos. U znak zahvalnosti svim dobrovoljnim davaocima krvi danas su u Gradskoj uručena priznanja i zahvalnice.
Dražen Riđošić načelnik Gradske uprave za socijalnu, zdravstvenu i zaštitu životne sredine izrazio je neizmernu zahvalnost svim dobrovoljnim davaocima krvi za njihov plemeniti čin davalaštva, koji predstavlja noseću ideju obeležavanja ovog datuma. „Pre svega, hvala vam što dajete krv ni ne pitate kome, kada, ni zašto, ni šta ja imam od toga, darujete ono najvrednije što imate, darujete nekome život. Isto tako zahvaljujem se i svima onima koji svojim angažovanjem doprinose da se akcije davanja krvi organizuju uspešno, na način kako se godinama u našem gradu organizuju, pre svega tu mislim na volontere i saradnike Crvenog krsta. Čestitam vam dan dobrovoljnih davalaca krvi, želim vam dobro zdravlje i još mnogo humanih akcija.”
Ovaj dan posvećen je dobrovoljnim davaocima krvi, ljudima dobre volje, velikim humanistima, koji su dajući krv omogućili da se nekom produži život i da se mnogi ljudi zbrinu i leče.
Na svečanosti su uručene zahvalnice učenicima osnovnih i srednjih škola.
Tatjana Jovančević sekretar Crvenog krsta Sremska Mitrovica istakla je da ovo prilika da okupe dobrovoljne davaoce krvi: „Svake godine iskoristimo ovaj datum da dodelom priznanja Crvenog krsta Srbije dobrovoljnim davaocima krvi na simboličan način ukažemo poštovanje za njihovu humanost. Naši Mitrovčani, sugrađani, dobrovoljni davaoci krvi tokom prošle godine koja je bila obeležena pandemijom koronavirusa, u specifičnim uslovima odazvali su se na sve redovne akcije dobrovoljnog davanja krvi. Bile su organzovane 33 redovne i tri vanredne akcije. Svojim odazivanjem, prikupljanjem i darivanjem krvi prikupljanjem potrebnih količina krvi učinili su da Sremska Mitrovica tokom prošle godine bude jedna od retkih sredina gde nije zabeležen pad dobrovoljnom davalaštvu krvi. Prikupljeno je 2094 jedinice što čini 2,64% u odnosu na ukupan broj sugrađana.”
Dodela priznanja za 75 i 100 puta datu krv bila je održana 11. maja povodom Nacionalnog dana dobrovoljnih davalaca krvi. Ovom prilikom su uručili zahvalnice za 20, 35 i 50 puta datu krv.
Dobrovoljno davanje krvi je najpoznatiji i najčešći vid javnog označavanja humanosti jer time što se da krv, pomaže se nekome kome je jako potrebna, misli i Milena Draganović iz Čalme i dodaje: „Dala sam krv preko 60 puta. Počela sam od 18. godine bila sam mlada, zdrava, sportista, shvatila sam da treba biti plemenit i human, tako sam vaspitana da je to odgovornost prema društvu. To je čak i moja dužnost i svih nas i mislim da svi treba da se odazovu akcijama, ko god je zdrav i mlad, od 18. godine da počne da daje krv jer spasti nekom život je zadovoljstvo i sreća.”
Danas su dodeljena priznanja i dvema ženama koje ulaze u klub sto plus. Dobrovoljno davanje krvi je potreba celog sveta kako bi se osiguralo da pojedinci i zajednice imaju pristup bezbednoj i kvalitetnoj krvi i krvnim proizvodima i u normalnim i u vanrednim situacijama. Krv i krvni derivati predstavljaju lek za pacijente i neophodni su da bi neko bio izlečen i da bi nečiji život bio spasen.
Vjerka Pacuva danas je dobila priznanje za 50 i više puta datu krv: „Juče sam dala 51. put krv, drago mi je da sam pozvana na ovu svečanost. Na dobrovoljno davanje krvi navelo me, prvo iz srednje škole, iz maturantske klupe da dobijem ta dva dana slobode. Posle me inspirisala moja baka koja je takođe bila dobrovoljni davalac krvi i 1970. godina je pisalo o njoj u lokalnim novinama, pa sam se divila kako je to dati krv i preživeti. Sticajem okolnosti sam tako krenula, kad sam zasnovala radni odnos i krenule to svojim tokom, spontano do 50. puta. U kući smo istog stava, porodično dajemo krv, dobrovoljni smo davaoci krvi suprug je bio ali zbog bolesti je sprečen, ne može više. Krv daje stariji sin, a mlađeg ćemo motivisati. Nastaviću dokle god budem mogla, mojih pet minuta nekom znači život.”
Značaj obeležavanja Svetskog dana dobrovoljnog davanja krvi jeste da se pozovu pojedinci da postanu spasioci drugih tako što će dobrovoljno dati krv. Sve zdrave osobe muškog i ženskog pola stare od 18 do 65 godina mogu dati krv, ukoliko zadovoljavaju medicinske kriterijume posle laboratorijskog i lekarskog pregleda.
