Danas u prostorijama Mesne zajednice „Sutjeska” održano je predavanje pod sloganom „Poveži se srcem” povodom obeležavanja Svetskog dana srca. Predavanje je organizovano u saradnji sa Domom zdravlja.
Andrijana Belić zamenik predsednika Saveta mesne zajednice „Sutjeska” rekla je da su veoma aktivni na polju obeležavanja značajnih datuma: „Prošle godine smo prvi put obeležili u našoj mesnoj zajednici Svetski dan srca, a to ćemo nastaviti i u budućnosti. Danas je pre svega, dosta velik odziv naših sugrađana koji su zainteresovani za ovo predavanje, poštuju se epidemiološke mere, što znači da svi prisutni nose maske i ne samo to, možemo sa sigurnošću da tvrdimo de su čak svi prisutni vakcinisani. Uglavnom su to penzioneri, mada ima i mlađih ljudi. Mi organizujemo ovakve akcije, do sad smo organizovali humanitarne akcije, a tokom petka, prvog oktobra planiramo još jednu ovakvu akciju, a to će biti Svetski dan starijih osoba.”
Svake godine u svetu 18,6 miliona ljudi umre kao posledica bolesti srca i krvnih sudova (КVB), a procenjuje se da će do 2030. godine taj broj porasti na 23 miliona, čulo se na predavanju koje su održale dr Mirjana Milivojević i Sanja Lakić, glavna sestra Doma zdravlja.
Kako je rekla Sanja Lakić spec. struk. sestra: „U Domu zdravlja se obavljaju preventivni pregledi koji su potpuno besplatni, mada su u ovom periodu zbog novog talasa virusa smanjeni. Svetski dan srca je usmeren na stvaranje zdravog okruženja koje bi omogućilo ljudima da naprave pozitivne promene koje mogu da smanje rizik od srčanih bolesti i moždanog udara. Najznačajniji faktori rizika za pojavu bolesti srca i krvnih sudova su – pušenje, koje izaziva jednu petinu svih kardiovaskularnih bolesti. Pušači imaju dvostruko do trostruko viši rizik za pojavu srčanog i moždanog udara, u poređenju sa nepušačima; nepravilna ishrana faktor je rizika sama po sebi, ali je povezana i sa drugim faktorima rizika koji su odgovorni za pojavu bolesti srca i krvnih sudova, a u koje spada gojaznost, šećerna bolest, povišene masnoće u krvi, povišen krvni pritisak; nedovoljna fizička aktivnost značajno doprinosi starenju krvnih sudova. Odgovorna je za pojavu skoro svakog četvrtog slučaja srčanog udara. Svakodnevna polučasovna šetnja brzim hodom smanjuje rizik od srčanog udara. Radim 29 godina, mogu da kažem da je ranije obolevala više starija populacija, nažalost možemo da primetimo da se ta granica pomerila i da je dosta mlađih koji obolevaju, čemu je doprinela fizička neaktivnost i gojaznost dece školskog uzrasta.”
Navela je statističke podatke od pre dve godine da se dnevno registruje 160 ljudi obolelih od kardiovaskularnih bolesti u Srbiji, a 59 umre. Podaci se menjaju iz godine u godinu, naravno prisustvom korone taj broj je povećan. Na podizanju svesti o zdravom načinu života već treba da poradimo u dečjem uzrastu, dodala je ona, pored roditelja koji treba da utiču na svoju decu, tu su škole i društvo. Takođe je apelovala na sve građane da se vakcinišu protiv virusa kovid 19.
