Danas je 50 godina od smrti Milunke Savić, srpske heroine i jedine žene u svetu koja je odlikovana najvišim francuskim ordenom – Ratnim krstom sa zlatnom palmom. Kao dobrovoljac borila se u Balkanskim ratovima i Prvom svetskom ratu od 1912. do 1918. godine. Bila je primer smelosti i junaštva u opasnim i teškim borbama. Vraćala se u ratne pohode i nakon brojnih ranjavanja, a njenom rukovanju bombama divili su se i pripadnici neprijateljskih snaga.
Nakon Velikog rata počinje Milunkina mnogo teža borba od one na frontu. Doživela je tešku nepravdu, golgotu težu od prelaska preko Albanije. Jedan njen starešina je napisao – Ona je tokom rata bila naš ponos. Međutim, penzionisani vojnici i oficiri nisu mogli da utiču da se ona posle rata zaposli. Dobila je posao u Sarajevu, pa u Mostaru, ali sve je to bilo nedostojno hrabre žene i nosioca Karađorđeve zvezde.
Kao dobrovoljac dobila je osam jutara zemlje sa okućnicom u selu kod Novog Sada. Ona je to poklonila sestri i došla u Beograd gde je dobila posao čistačice u Hipotekarnoj banci. Rastala se sa mužem i ostala sa ćerkom i još tri devojčice koje je usvojila. Interesantna je priča da je jedan bugarski oficir poslao sina u Beograd i rekao mu da potraži Milunku. Pomogla mu je da se školuje i kasnije je oženio jednu od njenih usvojenica. Oko tridesetak dece je pomogla da se iškoluju i postanu ljudi, iako je skromno živela.
Dugo zaboravljena, Milunka Savić je priznanje naše države dobila tek 40 godina posle smrti kada su njeni posmrtni ostaci preneti u Aleju zaslužnih građana i sahranjeni uz sve državne i vojne počasti.