“U susret klimatskoj pravdi” je projekat koji treba da doprinese aktivnijem uključivanju organizacija civilnog društva u sprovođenje pravnih tekovina EU u oblasti zaštite životne sredine, kao i u proces praćenja javnih politika u oblasti prilagodjavanja na klimatske promene. Projekat sprovodi Evropski pokret Leskovac, u partnerstvu sa pet lokalnih veća Evropskog pokreta u Srbiji. Projekat se realizuje u okviru programa EKO-SISTEM: Podrška reformama u zaštiti životne sredine, koji sprovode Mladi istraživači Srbije (MIS), uz podršku Švedske preko Švedske agencije za međunarodni razvoj i saradnju (Sida).
U oviru projekta, održana je radionica za članove Mreže Evropskog pokreta na temu „KLIMATSKI PAMETNA ZAJEDNICA“
Radionica je otvorila niz pitanja od značaja za lokalnu zajednicu. Kako omogućiti ljudima, posebno na lokalu, da se uključe u upravljanje aktuelnom klimatskom krizom? Kako premostiti postojeći jaz između „objektivističkih“ i individualno upotreblivih informacija o klimatskim promenama? Kako obezbediti društvenu prohodnost osećaja za pravdu pripadnika jedne lokalne zajednice u okviru procesa javnog upravljanja klimatskom krizom? Kako klimatske politike učiniti efikasnim i, istovremeno – pravednim? Kako prepoznati nesrazmerne uticaje klimatskih promena na ranjive pripadnike lokalne zajednice, one koji su najmanje odgovorni za problem? Kako povezati (ukrstiti) orijentaciju na prevazilaženje postojećih strukturnih nejednakosti u jednoj lokalnoj zajednici (siromaštvo, rodna nejednakost, invaliditet, etnička pripadnost itd.) sa orijentacijom na zelenu tranziciju? U lokalnim klimatskim politikama (npr. politika povećanja energetske efikasnosti u domaćinstvima) koje počinju da zauzimaju svoje mesto u borbi protiv klimatskih promena u Srbiji, primetno je da se preduzimaju mere koje su „slepe“ kada je reč o potrebi za prevazilaženjem postojećih strukturnih nejednakosti. To znači, da se sredstva namenjena povećanju energetske efikasnosti domaćinstava trenutno dodeljuju samo onima koji su u mogućnosti da obezbede sopstveno učešće. Primenom ovakvih i sličnih mera povećava se energetska efikasnost, tj. smanjuju se nivo potrošnje električne energije u domaćinstvima i emisija egljen-dioksida (CO2). Međutim, u ovom slučaju nije iskorišćena mogućnost, da se određeni iznos sredstava za ovu namenu usmeri ka onim društvenim grupama koje trpe nesrazmerne posledice klimatskih promena, tj. koje nisu u mogućnosti da se adekvatno pripreme i oporave od udara toplotnih talasa, lošeg kvaliteta vazduha, poplava i drugih nepovoljnih klimatskih događaja, a to su npr. osobe sa invaliditetom, pripadnici Romske nacionalne manjine, socijalno ugroženi i pripadnici 37 drugih ranjivih društvenih grupa. Sa svoje strane, to ukazuje, da se ovakva policy rešenja moraju dograđivati, unapređivati i učiniti sveobuhvatnim, posebno imajući u vidu očekivanja naučnika da će se uticaji klimatskih promena narednih godina i decenija – povećavati.
