Godišnje više od 44.000 ljudi premine u svom stanu. Mnogi su živeli sami – pronađu ih članovi porodice, policija, ponekad komšije, neretko posle duže vremena. Postupak utvrđivanja naslednika u takvim slučajevima može da potraje i godinama, a probleme zbog toga prvi osete komšije.
Ključ u bravu ovog stana stavljen je pre dve godine. Vlasnik koji je u njemu preminuo, po svoj prilici nema naslednike. Ono što je iza njega ostalo stanarima zgrade pravi problem.
„Stan je zapušten, neuredan. On je živeo sam. Širi se smrad. Policija je postavila obaveštenje da je promenjena brava, da ne može niko da uđe u njega i da se pozove policija ili broj koji su ostavili“, rekao je Nebojša Čakarmiš, upravnik zgrade.
Naslednici se traže do 20. kolena
Ipak, bilo je pokušaja nasilnog ulaska. Stvari su i dalje u stanu, a i ostaci hrane, pa komšije strahuju od zaraze.
„Pre svega, ako je to jako dug vremenski period a da je zaostala i određena vrsta hrane i namirnica, pa je moglo da dođe do truljenja, moguće je da su prisutne toksične supstance koje se pak mogu uneti ili udisanjem ili u kontaktu sa kožom. U svakoj kući se nalaze kućne hemikalije. Nikako ne bi trebalo bilo šta otvarati, nego na adekvatan način odložiti kao opasan ili neopasan otpad“, kaže dr Danijela Đukić-Ćosić.
Po zakonu, naslednici mogu da budu i do 20. kolena srodstva, kada takvih nema – država preuzima imovinu. Država je, kažu upućeni, i adresa za sve primedbe.
Aleksandra Mihajlović iz „4zida“ rekla je da Zakon o nasleđivanju daje zaista širok opseg mogućnosti i tek kad se iscrpe sve opcije, tek onda takve nekretnine koje ne nađu svog naslednika pripadaju zapravo državi.
Napuštenih stanova ima najviše na jugu
Dodaje da tada država u praksi najčešće ne prodaje svoju imovinu niti je na taj način klasnično oglašava na digitalnim platformama.
„Ako je država vlasnik stana imaće isti pravni tretman kao i svaki drugi vlasnik stana, u tom smislu ona mora da snosi troškove i održavanja i otklanjanja tih štetnih emisija. Jedino pravno moguće i efikasno rešenje problema stanara jeste podnošenje tužbe nadležnom sudu, gde bi sud na kraju tog postupka naložio otklanjanje tih štetnih emisija“, kaže advokat Nikola Premović.
Napuštenih stanova u Srbiji je, prema poslednjem popisu, 123.584. Najviše na jugu zemlje – oko 90 hiljada, zatim u Vojvodini, pa u Beogradu.
