Oduvek je narodu trebalo nadahnuća. To je razlog nastojanja još praistorijskih vladara da im obezbedi igara koje će upotpunjavati svakodnevnicu, davati poriv za takmičenje i svrstavanjem u suprostavljene tabore skrenuti pažnju sa trenutne ne tako povoljne društvene stvarnosti.
Menjala su se vremena, menjale su se igre kojima je narod bio zaokupljen ali već pomenuti ciljevi ostali su nepromenjeni kakvim ozbiljno preti opasnost da će trajno ostati.
Igre doduše jesu doživele civilizacijski pomak, kao i publika koja ih prati.
Nisu više brutalne i ne gubi se doslovno glava nakon imperatovog palca nadole i publika ne kliče oduševljeno ubijanju, međutim glave širom svetskih ovaj put sportskih arena i dalje lete iako ovaj put samo figurativno smenjivanjem i otpuštanjem na kraju i prodajom njenih aktera.
Naizgled kroz milenijume prilično se promenilo mada ako se pažljivije pogleda promene i nisu baš do kraja krucijalne.
Fudbal je danas igra koja lakoćom osvaja stotine miliona poklonika. Definiciju kao najvažnije sporedne stvari na svetu čini mi se poodavno zahvatio je zub vremena. Prešao je fudbal zahvaljujući enormnom obrtu kapitala sigurno u kategoriju glavnih stvari.
Lako se uočava da konfiguracija fudbalskih stadiona neodoljivo podseća na gladijatorske arene. Viđamo i tu kao i tamo razjarenu publiku i u ložama renomirane ličnosti establišmenta. Gledalište ne traži fizičko smaknuće kao posle gladijatorskih borbi međutim itekako na sav glas uz puno ostrašćenosti traži odazak sa terena, klupe ili uprave. Egzaltirano se pozdravi grub start, lako se podignu strasti posle malo veće varnice koja lako niotkuda sevne…
Tragamo i dalje za dokazima da se od antičkih vremena bazične stvari nisu promenile. Borci u arenama su se kupovali za svote čija je visina zavislila od vrsnosti borca. I tada je to bio svojevrsni unosni biznis pun špekulacije i nemilosrdnog odnosa prema čoveku kao prema sredstvu koje će poslužiti za brzo ubiranje astronomskih suma.
Učesnici u svim tim rabotama i u toj epohi ljudskog razvoja su isto tako bili veleposednici i privredni magnati i takođe su imali počasna mesta u ložama i mogućnost upravljanja svime što se odnosi na okršaje robova. Isti taj krem buržoazije posedovao je svoje robove i na njihovoj smrtonosnoj borbi nečovečno ubirao velike sume.
Primećujemo da se danas tokom 90 minuta borba na terenu doživljava ponekad kao rat. Tada fudbal postaje Više od igre identično nazivu meni jedne od omiljenih domaćih serija. U seriji je tema fudbala obrađena kao društveno politička borba građanske i radničke klase oličene u klubovima nazvanim Građanski i Radnički.
Fudbal je Više od igre i prilikom sastajanja fudbalskih reprezentacija država koje su se nešto ranije međusobno sukobljavale, onda kada se sastaju klubovi iz istog mesta ili susednih mesta čime duel poprima epitet gradskog, komšijskog ili najpopularnije „večitog derbija“. To su dani ispunjeni nabojem, mada je ratno oružje zamenjeno nadmetanjem sportskih ekipa duel se tada doživljava skoro kao konflikt, sladostrasno se govori političkim narativom dok taktike i formacije i profili igrača padaju u drugi plan.
Možda promene na bolje mogu da počnu sa prvim korakom koji znači otkrivanje loših strana.
Način rekreacije odraslih, igra koju deca oduševljeno igraju na livadi i školskom terenu, dirljiva slika loptanja deteta i roditelja, sport koji mnogi od nas oduševljeno prate kao nadmudrivanje dva tima i virtuoznost brzog pronalaska genijalnog rešenja u kratkom trenutku poseda lopte u nogama, postao je u mnogome suprotnost upravo tome što bi trebao i morao da predstavlja.
Da li je moguće nešto što je prilično otišlo daleko vratiti u početne okvire i bar donekle ukloniti mračne pojave iskreno ne znam. Nesmotreno je olako davanje krupnih odgovora. Ne znam, želim bar da verujem da makar donekle može.
Nema sela bilo ono i od par desetina stanovnika koje nema fudbalsko igralište ako ništa onda sa krivudavim linijama i ne baš najtačnijim dimenzijama terena, prokišnjavanim svlačionicama, dobrano ruiniranim klupama za rezerve…. Uvek su ljudi znali da otkriju dobru kvalitenu stvar za trošenje svog slobodnog vremena, zato je pogubno da to posluži davno spoznanim nečasnim svrhama.
Može se govoriti lepo i jasno o nedaćama i ponašati se drugačije i učinili smo barem dovoljno.
Tiha voda breg roni.
