Vrednost proizvedene robe i usluga u prvom kvartalu ove godine u Srbiji porasla je za 0,7 odsto. Uz predviđanje da će inflacija do kraja godine iznositi oko osam odsto, Vlada očekuje godišnji privredni rast od 2,5 odsto. Država kaže da su rezultati bolji od očekivanih a da su nosioci rasta – industrija i poljoprivreda.
Zemlji poput Srbije potreban je privredni rast od pet odsto godišnje. Ali u vreme u kome živimo i dvostruko manji rezultat je dobar – kažu i država i struka.
„Najdominantniji rast ostvario sektor IKT odnosno informaciono komunikacione tehnologije, potom turizam, kao i administrativne i stručne usluge. s druge strane imali smo značajan doprinos i industrije. Prevashodno zahvaljujući stabilizaciji proizvodnje električne energije u našem elektroprivrednom sistemu i zahvaljujući otvaranju novih radnih mesta u visoko produktivnim granama“, rekao je Saša Stevanović, državni sekretar u Ministarstvu finansija.
Struka opominje na oprez, do kraja godine imamo još dva kvartala i mnogo rizika. Poljoprivreda zavisi od vremenske prognoze, a industrija od stranih investicija koje čekaju rasplet pregovora o Kosovu i kraj rata u Ukrajini.
„Ako odete na nivo prerađivačke industrije ona je manja, 1,5 procenata u odnosu na isti procenat prošle godine. Značajno je pala ta obrada osnovnih industrijskih metala, hemijska industrija je pala ali sa druge strane porasla je delatnost koja se bavi proizvodnjom određenih mašina, uređaja i opreme. S druge strane kada govorimo o poljoprivredi, rezultati tek treba da se vide zato što žetva sledi ali činjenica je da se ove godine očekuje veći prinos“, naveo je Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije.
Manje investicije posledica povećanja kamata na kredite
Manje investicije u preradu nisu iznenađenje. Posledica su povećanja kamata na kredite čime se obuzdava inflacija.
„Imamo dobro vođenu monetarnu politiku, rigoroznu politiku koja i tu obuzdava inflaciju tako da sve govori da se preokrenuo trend i da ćemo doći na tih osam odsto na kraju godine“, ocenio je Stevanović.
„Ona će verovatno biti na prosečnom nivou na istom skoro kao što je bila prošle godine oko 12 procenata što će nastaviti da krnji kupovnu moć stanovništva i to je ono na šta najviše privrednici upozoravaju“, istakao je Stanić.
Upozoravaju da im je od kapitala potrebnije tržište, a dve trećine naše trgovine vezano je za Evropsku unijiju koja je posle Rusije i Ukrajne najveća žrtva njihovog konflikta. Zato je dobro što imamo trgovinske sporazume i sa Rusijom i Turskom, što pregovaramo sa Kinom. To će dovesti i nove investitore.
Iako im cilj nije razvoj Srbije već profit, ne treba odustajati od njihovog subvencionisanja. Iako su sve glasniji predlozi da je korisnije taj novac preusmeriti na poljoprivredu.
„Svaki moj zlatiborski seljak će da nikakvo rešenje. Zamislite da uložite taj novac u podsticanje nekih kapaciteta za proizvodnju proizvoda od maline. pa evo mi smo prošle godine imali izuzetno dobru cenu, sad su neki ljudi počeli da sade novu, već ove godine je pitanje da li ćemo moći polovinu od toga da prodamo“, naveo je profesor Ljubodrag Savić sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu.
Rizici su veliki, ali su mogućnosti veće. Sa Nemačkom se ne možemo nadmetati u proizvodnji automobila. Ali imamo konje za trku: IT sektor i poljoprivredu.
