Pored glavnog praznika Vaskrsa, u hrišćanskom praznovanju obuhvaćeni su i drugi praznici koji nose slične simbole i običaje
Vaskrs je najvažniji praznik u hrišćanskom kalendaru, praznik nade, obnove i preporoda. Ovaj praznik, koji slave hrišćani širom sveta, bogat je prelepim običajima i simbolima koji prelaze granice religijske tradicije i kulture.
Mladenci, koji se praznuju u vreme prolećne ravnodnevnice, takođe imaju duboke korene u tradicijama starih Slovena. Ovaj praznik obeležava početak proleća i simbolizuje obnovu prirode i života. Bojenje uskršnjih jaja, jedan od najpoznatijih običaja Vaskrsa, takođe ima svoje korene u paganskim tradicijama koje slave prelazak iz zime u proleće i obnovu prirode.
Simboli kao što su med i jagnje takođe su deo bogate simbolike Vaskrsa. Med simbolizuje apostole i slasti Evanđelja, dok jagnje predstavlja Isusa Hrista, koji je rođen u staji među jaganjcima i koji je svoj život dao za spasenje ljudi.
Ovi simboli i običaji svedoče o spoju starih i novih tradicija, o kontinuitetu i obnovi koji su duboko usađeni u hrišćanskoj kulturi i verovanjima.
1. Med
Med simbolizuje apostole. Svi oni kao pčele Hristove raznosili su med Jevanđelja po raznim krajevima stradajući radi ljubavi Hristove i svi se preseliše u večno carstvo.
2. Jagnje
Zašto se pripremaju jela od jagnjećeg mesa? Jagnje simboliše samog Gospoda, rođenog u staji među jaganjcima, gonjenog od ljudi vučje ćudi. On je žrtveno jagnje koje je trpeljivo podnelo muke i smrt, i pobedonosno jagnje koje je Božje, na prestolu nebeskom.
Kroz mnoga stoleća prozreo je vidoviti prorok Isaija strašnu žrtvu na Golgoti. On je video iz daljine Gospoda Isusa, vođenog na klanje kao što se jagnje vodi, jer ono se isto ponaša kao da ide na pašu: bez odbrane, bez uznemirenosti, bez zlobe. „Gle, jagnje Božje!, – rekao je sv. Jovan Preteča. Ovce pak označavaju verne sledbenike Hristove.
3. Goveđe meso
A zašto se pripremaju jela od goveđeg mesa? Čovek (mudrost), lav (hrabrost), vo (pravda) i orao (čistota) četiri su simbolične životinje koje su u vizijama videli prorok Jezekil i sv. apostol Jovan Bogoslov, kako stoje pred prestolom Svevišnjega.
Vo je bila žrtvena životinja, koja se prinosila za pokajanje grehova i zbog pravde. Na svečanom uskršnjem ručku nema jela od svinjskog mesa, zato što su u hrišanstvu svinja i pas simbol upornih nevernika, tvrdih i okorelih. „Ne dajte svetinje psima, niti mećite bisera svojega pred svinje!”
4. Hleb
Na stolu hleb, so, vino i riba… Sve namirnice koje služe za pripremu prazničnih specijaliteta imaju duboku simboliku. Hleb simboliše samog Gospoda Isusa: „Ja sam hleb života”. (Jov. 6, 48).
Tako je rekao Gospod Isus gladnome ljudskom rodu. „I reč se ta obistinila kroz vekove na bezbrojnim sledbenicima Hristovim, koji Gospoda primiše kao hranu duše svoje. Hranimo, dušu (um, srce) svoju Hristom, da bi duša naša bila živa i zdrava”.
5. Farbana jaja
Farbanje jaja jeste simbol Uskrsa, mada su prehršćanski običaj. Ovaj simbol prolećnog buđenja izvora života postoji i u jevrejskoj religiji. Jaja bojena i kuvana u lukovini, haminada, obavezna su na trpezi u dane u kojima se praznuje Pasha.
Šarena uskršnja jaja tradicionalno se poklanjaju na prazik i u dane koji slede iza Uskrsa. U prošlosti su mladići i devojke darovali jedno drugom šereno jaje kao znak ljubavi ili naklonosti. Uskršnja šarena jaja bila su simbol izmirenja.
Tako su osobe darujući jedni druge jajima prećutno tražile oproštaj ili su ga davale. Prema verovanjima, bojeno uskršnje jaje trebalo bi da nas zaštiti od zlih sila.
Zbog toga se ljuska od tih jaja mlela i bacala na polja, oranice i stavljala u staje.
Zanimljivo je da se u nekim krajevima kod nas i u zemljama u okruženju još u srednjem veku tucanje jaja uzimalo kao prelomna tačka u godini. U nekim zapisima može se naći zableženo: „Dogodilo se posle tucanja jajaš. Uz uskršnja jaja vežu se mnogi mitovi i priče iz prošlosti.
Na stolu je ukrašena činija sa ofarbanim jajima koje gosti i domaćini između sebe tucaju. Pobednik je onaj čije jaje ostane celo, i na kraju ga razbija sebi o čelo uz reči: „Hristos vaskrse!”, a ostali mu odgovaraju: „Vaistinu vaskrse!” Na
Vaskrs se prvo jedu kuvana vaskršnja jaje, pa tek onda ostalo jelo. Ako tog dana gost dođe u kuću, prvo se daruje farbanim jajetom, pa se onda poslužuje ostalom hranom i pićem.
6. Kvasac
Kvasac je simbol nebeskog carstva „jer od malog grumena kvasca, svo testo uskisne”.
7. So
So ukazuje na pravog hrišćanina, koji i druge usmerava ka dobrom. Duša usoljena naukom Hristovom ne podleže kvareći se, a uz to pomaže i bližnjima da se održe i ne pokvare. „Vi ste so zemlji”, rekao je Gospod.
Ovo ne važi samo za apostole i klirike, nego za sve hrišćane uopšte. So označava i nebesku blagodat. Kako kaže apostol Pavle: „Riječ vaša da bude u blagodati solju začinjena”. Dakle, so je simbol hrišćanina u svetu i blagodati u hrišćaninu.
8. Pretvaranje vode u vino
Pretvaranje vode u vino simboliše čudesno pretvaranje zemnoga čoveka u nebeskoga. Čokot je simbol Hrista, a loza simbol sledbenika Hristovih. „Ja sam čokot, vi ste loze”, rekao je Gospod učenicima. Čokot je delom vidljiv, a delom skriven…
9. Grožđe, smokve, čičak i trnje
Oni predstavljaju simbole dobrih i zlih ljudi.
10. Riba
Riba je simbol svih ljudi, a ne Gospoda. Lovljenje ribe označava lovljenje duša ljudskih za carstvo Božje. „I učiniću vas lovcima ljudskijem”, obećao je Gospod učenicima svojim, lovcima ribe (ribarima). Mreža u koju se uhvate ribe i dobre i loše, pa se posle preberu, takođe je simbol carstva nebeskog.
Konzumacija ribe je dozvoljena tokom hrišćanskog posta, a osnovni principi pravoslavnog hrišćaanskog posta identični su čuvenoj dijeti protiv ateroskleroze, koju preporučuje savremena medicina većine zemalja Zapada.
