Sve je, naravno, stvar dogovora sa poslodavcem, ali zakon je jasan – onima koji rade na državni ili verski praznik sleduje dupla dnevnica.
Naredne godine imaćemo malo manje neradnih dana jer nekoliko praznika pada u subotu, kada većina građana i ne radi. Ipak, u toku godine praznovaćemo ukupno osam dana, za koje, po zakonu, ako ih provedete radno, dobijate novčanu naknadu.
Prema zakonu, svi zaposleni u Srbiji imaju pravo da odsustvuju na dan praznika za koji je zakonom propisano da se ne radi. Takođe, zakonom je predviđeno i da se za to vreme ostvari pravo na naknadu zarade.
Umesto para „zamenski“ slobodan dan
S druge strane, prema Zakonu o radu, ako neko radi na dan praznika, ima pravo na uvećanu zaradu za rad na taj dan. Pored državnih praznika, zaposleni imaju pravo da ne rade i u dane određenih verskih praznika.
U zavisnosti od toga koliko je dana propisano da se praznuje prema Zakonu o državnim i drugim praznicima u Republici Srbiji, i pravo na naknadu zarade, odnosno na uvećanu zaradu za rad na praznik, određuje se prema tome.
Dodatno, poslodavci mogu ponuditi radniku i „zamenski“ slobodan dan za svaki dan praznika koji radi, ukoliko radno vreme zaposlenog ne može drugačije da se organizuje.
Sve je, naravno, stvar dogovora sa poslodavcem, ali zakon je jasan – onima koji rade na državni ili verski praznik sleduje dupla dnevnica.
Naime, prema Zakonu o radu, zaposleni koji radi na dan praznika, a koji je po zakonu neradan dan, ima pravo na uvećanu zaradu u visini utvrđenoj opštim aktom i ugovorom o radu, a najmanje 110 odsto od osnovice. Ta baza, odnosno osnovica, za obračun uvećane zarade, sadrži osnovnu zaradu utvrđenu u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu.
Sto odsto, plus 110 odsto
U osnovnu zaradu, koja služi kao osnov za obračun uvećane zarade, ne ulaze primanja po osnovu radnog učinka, bonusi, nagrade, „topli obrok“, regres, minuli rad i uvećana zarada po drugim osnovima iz Zakona o radu.
Tako se uvećanje od 110 odsto primenjuje na ugovorenu satnicu, pa zaposleni prima 100 odsto redovne zarade (dnevnice), plus 110 odsto redovne plate (dnevnice). Kada se to sabere, radnici koji će praznik provesti na radnom mestu praktično će za taj dan primiti 210 odsto ugovorene dnevnice.
Prema Zakonu o radu, ako se istovremeno steknu uslovi na uvećanu zaradu po više osnova (za rad na dan praznika, za rad noću, prekovremeni rad i rad u smenama), procenat uvećane zarade ne može biti niži od zbira procenata po svakom od osnova uvećanja.
Kako padaju praznici u 2023?
Kada se sve sračuna, u 2023. godini imaćemo ukupno osam neradnih dana, jer dva praznika padaju u subotu i ne prenose se na radne dane kao što je slučaj kada „ležu“ u nedelju. To su Božić i Dan primirja.
Svi građani koji slave porodičnu slavu imaju po zakonu i taj slobodan dan, pa se broj neradnih dana u 2023. povećava na devet (osim ako slava pada za vikend).
