Ukoliko svoja negativna osećanja zapišemo na papir, a zatim ga iscepamo ili zgužvamo i bacimo u kantu za otpatke, eliminiše se ljutnja, otkrilo je jedno istraživanje.
Od pamtiveka ljudi su pokušavali da osmisle tehnike upravljanja besom.
U starom Rimu, stoički filozof Seneka verovao je da „moja ljutnja će mi verovatno naneti više štete nego tvoja greška“ i ponudio je savete kako da to izbegnemo u svom delu De Ira (O gnevu), 45. godine.
Modernije metode uključuju vežbe u teretani na vreći za udaranje ili vožnju bicikla. Ali skromne makaze za papir mogu biti efikasniji – i pristupačniji – način dekompresije, sudeći prema rezultatima jednog istraživanja.
Studija sprovedena u Japanu pokazala je da se zapisivanjem reakcija na negativan incident na komadu papira, a zatim seckanjem ili prostim gužvanjem i bacanjem u kantu za otpatke, oslobađa bes.
„Očekivali smo da će naš metod donekle suzbiti bes“, rekao je Nobujuki Kavai, vodeći istraživač studije na Univerzitetu Nagoja. „Međutim, bili smo zapanjeni što je bes skoro u potpunosti eliminisan.“
Studija, objavljena u Naučnim izveštajima časopisa Nejčr, zasniva se na istraživanju povezanosti između pisane reči i smanjenja besa, kao i na studijama koje pokazuju kako interakcije sa fizičkim objektima mogu da kontrolišu nečije raspoloženje. Na primer, oni koji žele da se osvete bivšem partneru mogu da zapale pisma ili unište poklone.
Istraživači veruju da pozitivni efekti cepanja papira mogu biti povezani sa fenomenom „obrnuta magična zaraza“, što je uverenje da radnje preduzete na objektu povezanom sa drugom osobom mogu uticati na pojedinca. U ovom slučaju, oslobađanje od negativnog fizičkog entiteta, parčeta papira, dolazi do nestanka prvobitne emocije.
Ovo je prebacivanje „magične zaraze“ ili „zaraze slavnih“ – verovanja da se „suština“ pojedinca može preneti preko nekog fizičkog predmeta koji je posedovao.
Pedeset studenata koji su učestvovali u istraživanju, zamoljeni su da napišu kratka zapažanja o jednom važnom društvenom problemu, kao što je da li pušenje na javnom mestu treba da bude zabranjeno.
Ocenjivači su zatim namerno davali niske ocene uz uvredljive komentare vezane za iteligenciu, interesovanja, ljubaznost, logiku i racionalnost ispitanika. Na primer, za odmerena zapažanja, ocenjivači su dodavali uvredljive komentare poput: „Ne mogu da verujem da bi obrazovana osoba ovako razmišljala. Nadam se da će bar nešto naučiti dok je na univerzitetu.”
Učesnici su zatim zapisali svoje ljutita razmišljanja o negativnim povratnim informacijama na komad papira. Jednoj grupi je rečeno da ili smota papir i baci ga u kantu ili da ga zadrži u dosijeu na svom stolu. Drugoj grupi je rečeno da isecka papir ili ga stavi u plastičnu kutiju.
Nivo besa pojedinaca koji su bacili svoj papir u kantu ili ga iseckali potpuno se smirio, dok su oni koji su zadržali štampanu kopiju papira doživeli samo mali pad ukupnog besa.
Istraživači su zaključili da „značenje (tumačenje) odlaganja igra ključnu ulogu“ u smanjenju besa.
„Ova tehnika bi se mogla primeniti u svakom trenutku zapisivanjem izvora besa kao da uzimate belešku, a zatim je bacite“, rekao je Kavai.
Zajedno sa svojim praktičnim prednostima, ovo otkriće može rasvetliti poreklo japanske kulturne tradicije poznate kao hakidašisara (hakidaši sara se odnosi na jelo ili tanjir) u svetilištu Hijoši u Kijosu, nedaleko od Nagoje. Hakidašisara je godišnji festival na kojem ljudi razbijaju male diskove koji predstavljaju stvari koje ih ljute. Nalazi studije mogu objasniti osećaj olakšanja koji su učesnici prijavili nakon napuštanja festivala, zaključuju istraživači.
