15. februara slavimo veliki praznik, Sretenje Gospodnje, za koje se vezuju važni običaji.
Sretenje Gospodnje jedan je od najvećih praznika hrišćanstva i crveno slovo u crkvenom kalendaru. Sretenje Gospodnje je važno za hrišćanske vernike, jer pokazuje prvi susret Isusa Hrista sa ljudima.
Naime, četrdesetog dana po rođenju Isusa Hrista, Deva Marija sa Josifom je otišla u Jerusalim u hram Božiji, gde je predstavila Gospodu svoje novorođenče.
Sretenje je svrstan u red Gospodnjih, ali i Bogorodičnih praznika, jer se na taj dan istovremeno veliča čistota Bogorodice.
Običaji i verovanja na Sretenje Gospodnje
Po verovanju, na Sretenje se sreću i razdvajaju zima i leto.
Od Sretenja dani postaju duži, a noći kraće, pa se u narodu kaže „Sretenje obretenje“.
Takođe, veruje se da, ako je na Sretenje sunčan dan, a medvedi izađu iz jazbine i uplaše se svoje senke i vrate se nazad, zima će potrajati još šest nedelja. Ako ne vidi senku, izaći će iz svojih pećina da potraže hranu i zima je gotova.
Prema starim običajima, na Sretenje se pale sveće da plamen štiti kuću od nesreće i grmljavine.
Zanimljiv je običaj za neudate devojke, jer će se udati za muškarca poput onog kog prvo sretnu tog dana.
Praznik se slavi od vremena cara Justinijana, u crkvenom kalendaru je obeležen crvenim slovom, a u Srbiji ima važnu simboliku i slavi se i kao krsna slava.
U pravoslavnim hramovima i crkvama na Sretenje Gospodnje služe se liturgije i čitaju se molitve.
„Otpusti sad raba tvojega Gospode, jer videše oči moje spasenje tvoje…“
