Zbog čega muškarci žive kraće

Foto: Pixabay
Danas u svetu postoje tek tri države u kojima je procenjeni životni vek muškaraca duži od procenjenog životnog veka žena: Esvatini (bivši Svazilend), Gvinea-Bisao i Sao Tome i Principe, a na razliku u očekivanom životnom veku između muškaraca i žena utiču brojni faktori poput genetike, načina života, zdravstveni sistemi i socio-ekonomski uslovi. Ipak, naučnici su utvrdili da najveći uticaj na dužinu života muškaraca igra činjenica da muški organizam funkcioniše drugačije od ženskog.

Kardio-vaskularna oboljenja

Prema podacima američke Asocijacije za istraživanje kardioloških oboljenja, muško srce je krhkije od ženskog, a stopa smrtnosti od kardio-vaskularnih oboljenja kod muškaraca viša je 1,5 puta u odnosu na žene. Takođe, jače polovine spadaju u rizične grupe tokom celog životnog veka, dok se za žene rizik povećava tek nakon 55- godine života.

Ovakva statistika povezana je sa konzumacijom duvanskih proizvoda i alkohola, ali i sa nezdravim načinom života, naročito masnom i neizbalansiranom ishranom.

Testosteron

Hormon koji utiče na reproduktivnu funkciju, mišićnu masu i generalno “muško” ponašanje utiče i na životni vek pripadnika muške populacije: harvardski istraživač Karl Palas je još u februaru 2014. godine uvideo povezanost hormona testosterona sa životnim vekom i dokazao da suficit testosterona u krvi utiče na povećanje štetnog holesterola LDL u krvi. Lipoprotein (LDL) utiče na pojavu holesterolskih zrnaca koje sužavaju arterije, a sa vremenom je mogu zapušiti skroz, usled čega se povećava i rizik od infarkta.

Odnos prema zdravlju i ređe posete lekarima

Kako se muškarci obično smatraju jačim polom, postoji i verovanje da su oni “predodređeni” da trpe bolove: prema statistici Agencije za očuvanje zdravlja i kvaliteta istraživanja, muškarci posećuju lekare čak 24 procenta ređe od žena, dok je 2012. godine gotovo trećina svetske populacije muškaraca živela bez zdravstvenog osiguranja. Razlog tome je i što muškarci ređe primećuju, ali i priznaju da imaju zdravstvenih tegoba samo da ne bi išli kod lekara, što u krajnjem ishodu dovodi i do veće smrtnosti.

Sporiji razvoj u majčinoj utrobi

Specijalisti UNICEF-a izneli su poražavajuće podatke u nizu svojih istraživanja posvećenim smrtnosti po rođenju, a profesor Džoj Loun, doktor medicinskih nauka iz Londonske škole u svojim ispitivanjima je došao do zaključka da je razvoj muške dece u majčinoj utrobi sporiji od razvoja ženske dece. Upravo zbog toga se muške bebe na 14 procenata češće rađaju prevremeno u odnosu na ženske – do momenta rođenja kod muških beba ne stignu u potpunosti da se razviju pluća i dolazi do takozvanog RDS sindroma (sindrom respiratornog distresa), pri čemu se pluća muških beba ne otvaraju sa prvim udisajem.

Navike u ishrani

Nezdrav način života koji podrazumeva brzu hranu još jedan je od faktora koji utiče na više stope smrtnosti i kraći životni vek muškaraca. Istraživanja instututa Galup pokazuju da muškarci konzumiraju brzu hranu 2 puta češće nego žene, a razloga za to ima nekoliko: brza hrana ne zahteva trošenje vremena na njenu pripremu (kao što i sam naziv kaže, brza je), ukusna je i zgodna za konzumaciju. Ipak, velike količine soli, masnoća i dodataka takvu hranu čine izuzetno nezdravom i štetnom za kardio-vaskularni sistem, kao i želudac.