Sa razlogom su se Rumljani dičili i bili ponosni te, sada davne, 1985. godine novom zgradom u samom centru grada, izgrađenom sredstvima lokalnog samodoprinosa, koja je po svom arhitektonskom rešenju i izgledu dominirala u srcu grada, postavši ubrzo ne samo centar svih kulturnih zbivanja i dešavanja u opštini Ruma, nego i u celom regionu.
Teško bi bilo i nabrojati sve programe koji su do sada u ovom prostoru održani, a većina njih su bili oni najreprezentativniji sadržaji, programi koji su činili i čine ono najkvalitetnije kako sa domaće, tako i sa inostrane pozorišne, muzičko-scenske, likovne, filmske umetnosti, umetnosti uopšte.
Rumska publika imala je priliku, zahvaljujući upravo svim prostornim i tehničkim uslovima koje je dobila izgradanjom novog Kulturnog centra, da uživa u igri, plesu, pesmi, pisanoj reči, slikarskim i vajarskim radovima, fotogarfiji, instalacijama, performansima, i da aplauzom pozdravi i nagradi bardove sa naše i inostrane umetničke scene.
Takođe se godinama radovala brojnim uspesima i nagradama rumskih amatera, koji su svoje mesto našli pod krovom ove ustanove, pratila njihove nastupe, takmičenja, godišnje koncerte.
Ali zub vremena, oštar i neumitan, učinio je godinama svoje, i radovi na spoljašnjosti kao i unutar samog objekta nametnuli su, kako su se godine nizale i vreme prolazilo, kao neminovnost, kako domaćin ne bi bio u situaciji da crveni pred gostima koji mu svakodnevno dolaze u kuću.
Konačno, rumska publika i umetnici koji u ovaj grad dolaze, zaslužuje samo najbolje.
I najzad, zahvaljujući sluhu Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije i prvom ovogodišnjem rebalansu budžeta opštine, stvorili su se uslovi da se u Rumi renoviraju najzačajnije kulturne ustanove među kojima je Kulturni centar “Brana Crnčević”.
Kulturni centar zauzima površinu od 3.600 metara kvadratnih, sastoji se od Velike, Male dvorane i Konferencijske sale koje zajedno imaju preko 1000 mesta.
Kako je istakla predsednica Opštine Ruma, Aleksandra Ćirić, ovaj kulturni simbol Rume i Gradskog trga koji je poznat i po svom upečatljivom spoljašnjem izgledu od staklenih prozora, ne samo da će biti rekonstruisan iznutra već i spolja.
– Reparacija sedišta i zamena poda u Velikoj dvorani Kulturnog centra ,,Brana Crnčević” je istorijski trenutak za ustanovu koja postoji od 1985. godine, a u kojoj nikada nisu obnovljena sedišta. Uzmite samo kao primer bilo koje stolice, ili sedišta na kojima se sedi 36 godina, bez ikakve reparacije, ili zamene, a onda pomislite na naša sedišta u dvorani kroz koju godišnje prođe između 50 i 60 hiljada gledalaca, pa ćete najbolje razumeti koliko su ona oštećena, objašnjava direktorica ustanove, Katarina Filipović.
– Novi ugođaj posle radova u našoj sali, sa ukupno 700 mesta biće nešto što će doprineti unapređenju kvaliteta kulturnog života uopšte. Radovi će doprineti afirmaciji naših muzičkih festivala i svih programa koji se tokom godine održavaju u Velikoj dvorani, koja je na prostorima bivše Jugoslavije bila nadaleko čuvena po svojoj akustici. Oduvek su je poredili sa Dvoranom Lisinski u Zagrebu i Kolarcem u Beogradu, dodaje direktorica, i navodi da je vrednost radova nešto ispod 8 miliona dinara.
– Mi smo kroz konkurs ,,Gradovi u fokusu” Ministarstva kulture i informisanja dobili 7 miliona dinara. Veoma smo ponosni. Prilikom podnošenja dokumentacije, dali smo sve od sebe, obezbedili projekat za koji je bio zadužen licencirani projektant, kako ne bismo došli u situaciju da zbog bilo kojeg mogućeg tehničkog nedostatka naša dokumentacija bude odbačena, govori Katarina Filipović.
– Narativni deo obrasca popunili smo ispisivanjem činjenica o našem objektu, koji je nikao kao simbol socrealističke arhitekture u Rumi, davne 1985. godine, sredstvima samodoprinosa. Te godine, u njegovu izgradnju je uloženo ravno 380 miliona tadašnjih dinara. Ljudi su bili željni jednog takvog simbola kulturnog života i nesebično uložili sopstveni novac, iz svojih džepova i takva investicija građana se više nikad nije ponovila, nastavlja direktorica.
– Ako poštujemo svoje pretke, nikada ne smemo dozvoliti da takva tekovina propadne. Zato s ponosom mogu reći da smo veoma srećni što je u naše vreme stiglo uređenje, ne samo unutrašnjosti Velike sale, nego i spoljašnjosti objekta. Za tu namenu nam je rebalansom odobreno 5 miliona dinara, od kojih će objekat zasijati, u smislu čišćenja staklenih i fasadnih površina, sređivanja mermernih platoa, zanavljanja reklamnih panoa i postavljanja svetlećeg natpisa na krov ustanove. Leto koje je pred nama biće ispunjeno dinamikom radova, a u novu jesen ulazimo sa novim entuzijazmom, spremniji za nove programe, zaključuje Katarina Filipović.
