Ako ne odete rano po mleko, velika je verovatnoća da ga nećete ni naći u prodavnici. Na pitanje da li se može govoriti o nestašici mleka u Srbiji, Nenad Budimović iz Privredne komore Srbije odgovara da još uvek nije reč o nestašici u pravom smislu te reči.
„Radi se o smanjenoj proizvodnji i povećanoj potražnji za pasterizovanim i UHT (ultrapasterizovano) mlekom. To su vrste mleka koje se najviše koriste za populaciju dece i starijih osoba i zato je najtraženija roba“, kaže Budimović i dodaje i da se smanjila produktivnost, ali i broj krava koje daju mleko.
„Muzne krave su smanjile svoju poduktivnost posle decenijskih loših uslova i odnosa prema tom mlečnom govedarstvu. Plus, da budemo svesni da je ova godina izuzetno sušna, da je bila loša hrana za životinje… Sve su to parametri koji utiču da životinje vrlo lako izgube mleko a vrlo teško da vrate“, rekao je Budimović za RTS.
Na pitanje kako je moguće da mleka nema, a ima drugih mlečnih proizvoda (sira, jogurta, pavlake) koji su i skuplji – odgovara da se „struktura proizvoda od mleka jednostavno promenila“.
„Pre godinu dana imali smo deset posto više pasterizovanog i UHT mleka, jednostavno je došlo do povećane potražnje, možda kao jeftiniji oblik mlečnih proizvoda, a ujedno imamo i smanjenu proizvodnju. Proizvođači imaju obavezu da proizvedu određenu količinu pasterizovanog i UHT mleka, ali i mleko izvozimo, dosta toga ide u Rusku Federaciju“, dodaje Budimović i napominje da smo u odnosu na prošlu godinu duplirali uvoz, prvenstveno mlečnih proizvoda – među kojima najviše sireva i kačkavalja. Ističe da razloga za brigu nema, da će mleka „verovatno biti u dovoljnim količinama“, ali da se, kako kaže, proizvodnja ne može lako podići.
„Mislim da je ovo poslednji trenutak da svi koji smo u tom poslu dogovorimo kako možemo da pomognemo našim farmerima“, rekao je Budimović.
U odnosu na pre deset godina, u Srbiji ima oko pet odsto goveda manje. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, broj muznih krava smanjen je za 55.000, a u oko 10.000 gazdinstava je proizvodnja mleka ugašena. U poslednje tri godine, od domaćih farmera dobijamo drastično manje mleka. U 2019. to je bilo više od 1,5 milijarde litara mleka godišnje, a ove godine za 255 miliona litara manje. To je dnevno oko 700.000 litara mleka manje. Dalji pad proizvodnje se, kaže Budimović, može zaustaviti sistemskim i dugoročnim merama. Ukazuje na to da – ako nema krava, neće biti ni teladi, što bi u budućnosti moglo da dovede do nestašice teletine i junetine.
„Broj grla nam je, prema statistici, manji za 55.000. Međutim, procene su da je možda i veći“, ističe Budimović.
