Dugo iščekivani spomenik Šefku Alimanoviću Jusi, najpoznatijem mitrovačkom prosjaku, stigao je u grad, i to u prostorije uprave Specijalnog rezervata prirode „Zasavica“. Skulpturu je izradila Vajarska radionica „Pele“ iz Sivca, na osnovu vajarskog dela akademskog umetnika Vladimira Tovića.
Članovi Organizacionog odbora za podizanje spomenika podneli su Gradskoj upravi za kulturu, sport i omladinu zahtev za postavljanje spomenika predloživši nekoliko lokacija u gradu. Spomenik je stigao pre nego što su dobili tu dozvolu i putem medija su želeli da skulpturu predsatave sugrađanima.
Po rečima Slobodana Simića upravnika Specijalnog rezervata prirode „Zasavica“ i jednog od inicijatora, posle dosta vremena ova akcija je privedena kraju: „Posle pet godina od inicijative građana da se podigne spomenik malom čoveku i toleranciji u obliku našeg sugrađanina Juse, spomenik je završen. Želimo da predstavimo ovaj spomenik, da ga i građani preko medija vide i želimo da se to postavi na adekvatno mesto u gradu da bi svi sugrađani i posetioci Sremske Mitrovice mogli da vide lik jednog malog čoveka, a tolerancija je zato što je on Rom, da mogu da uživaju u ovom gradu koji je uvek bio grad tolerancije. Mitrovica je grad tolerancije i zato smo želeli da ovaj spomenik malom čoveku i toleranciji napravimo. Napravili smo ga na inicijativu građana, od sredstava koje su građani donirali, onoliko koliko je Jusa tražio, to je današnjih 100 dinara i posle pet godina građani i donatori uspeli su da prikupe 8.000 evra koliko košta spomenik ukupno, i da spomenik izradimo i nadam se postavimo na uživanje naših građana.”
Zatražena je dozvola za tri lokacije, gde je, prema Simićevim rečima on stajao u svojim aktivnostima, a to su na šetalištu preko puta parka, pored prve klupe u centru grada da bi se moglo sesti na klupu i slikati, i treća je na polukrugu Gradske biblioteke, u niši.
Vladimir Tović vajar, autor skulpture i naš sugrađanin rekao je: „Ideja je potekla, koliko sam ja čuo, od našeg ilustratora Petra Pismestrovića, pa su ljudi ovde počeli o tome da razmišljaju i razradili. Ideja je bila vezana za Jusu kao ličnost, jednu maskotu grada tako da kažem, a moj zadatak je bio da taj lokalni karakter pretvorim u malo širu priču, čak i turističku, da ga približim ljudima koji dođu u grad i koji ne znaju ništa o njemu. Eventualno da mogu da imaju neku uspomenu sa skulpturom o kojoj možda i ne znaju ništa ali da ona bude njima prihvatljiva. Moj zadatak je bio da napravim priču čoveka koji njima želi dobrodošlicu kada dođu u grad.”
Za ovaj spomenik sredstva su prikupljena putem donacija i doborovljnih priloga.
