Najvećem broju građana sa stambenim kreditom u Srbiji, a ima ih ukupno oko 150.000, mesečna rata veća je u proseku za oko 100 evra.
I to je rast dobijen u prethodnih godinu dana. Zvanična statistika i više je nego neumoljiva i u procentima pokazuje rast koji je i veći nego dva puta, piše Blic.
A to možda i nije najgora vest. Po svemu sudeći, rast kamata bi mogao da se nastavi izvesno vreme, a s njim i rast rata kredita i rast problema za prosečnog građanina sa stambenim kreditom.
Prema podacima Narodne banke Srbije, prosečna kamata na stambene kredite u evrima, kojih je oko 99 odsto od ukupnog broja, u aprilu prošle godine je iznosila 2,66 odsto. Godinu kasnije, dakle u aprilu ove godine, popela se na 6,29 procenata. U maju ove godine bila je 6,47 odsto, u junu 6,65 odsto, potvrđeno je u Narodnoj banci Srbije. I to je rast od više nego dva puta za godinu dana.
U prevodu, za kredit od 30.000 evra, uz rok otplate od 30 godina, rata je povećana za oko 65 evra. Za kredit od 50.000 evra povećanje je 110 evra, a za 80.000 evra čak 170 evra.
Primer stambenog kredita od 30.000 evra
Suma: 30.000 evra
Rok otplate: 30 godina
Prosečna kamata prošle godine: 2,66 odsto
Rata prošle godine: 121 evra
Prosečna kamata ove godine: 6,29 odsto
Rata ove godine: 185,5 evra
Primer stambenog kredita od 50.000 evra
Suma: 50.000 evra
Rok otplate: 30 godina
Prosečna kamata prošle godine: 2,66 odsto
Rata prošle godine: 201,7 evra
Prosečna kamata ove godine: 6,29 odsto
Rata ove godine: 309,1 evra
Primer stambenog kredita od 80.000 evra
Suma: 80.000 evra
Rok otplate: 30 godina
Prosečna kamata prošle godine: 2,66 odsto
Rata prošle godine: 322,7 evra
Prosečna kamata ove godine: 6,29 odsto
Rata ove godine: 494,6 evra
Prema podacima Evropske centralne banke, prosečna kamata na stambene kredite u evrozoni u aprilu ove godine iznosila je (3,48 odsto) i to: Italiji (4,17 odsto), Nemačkoj (3,93) i Austriji (3,83), Francuskoj (2,62 posto). Rast je u ovim zemljama bio i više nego značajan, a veruje se da je razlog to što je u ovim zemljama više fiksnih kredita. U prevodu, manji broj stambenih zajmova je podlegao promeni stope nego što je to u Srbiji, gde je čak 99 odsto stambenih kredita sa promenljivom kamatom.
Iako prema statistici i dalje nema kašnjenja u otplati kredita, zabrinutost postoji. Euribor već godinu i po konstantno raste. Sada je na nivou od oko 4 odsto, a ne tako davno bio je i u minusu. Primenjeno na konkretne primere građana Srbije, rate su im za godinu dana porasle za oko 100 evra u proseku. Iznos, naravno, zavisi od dužine otplate, kamate, roka dospeća kredita… te je mnogima povećanje bilo i veće od 100 evra.
Otplata kredita još uredna, a dokle će – ne znamo
Kako je nedavno Branko Živanović, profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji, ocenio, vraćanje kredita kod privrede i stanovništva je ove godine bilo uredno.
„Naravno da će do kašnjenja doći i da već dolazi jer rastu kamate poslovnih banaka, pre svega usled rasta referentnih kamatnih stopa centralnih banaka. ECB, koja utiče direktno na rast euribora, utiče takođe i na našu referentnu ili ključnu kamatnu stopu NBS. Pored činjenice da otežava vraćanje kredita valutnom klauzulom kod nas, a takva je većina, to posledično utiče i na belibor, odnosno kamatne stope na dinarske kredite i sve više otežava ukupnu otplatu kredita kod nas. Otplata kredita do sada je bila u tolerantnim okvirima i nadajmo se da će tako ostati i do kraja godine“, objašnjava Živanović.
On kaže da je visinu kamatne stope koju privreda i stanovništvo ne mogu da pokriju u ovom trenutku teško predvideti, ali činjenica je da nismo daleko od toga.
Da li sada uzimati kredit i kakav?
Svi koji sada nastoje da reše stambeno pitanje nalaze se u velikoj dilemi: da li da uzimam uopšte kredit za stan, a ako već uzimam, da li mogu nekako da uštedim?
Odgovor na ovo pitanje nije jednostavan. Banke su vratile u ponudu kombinovane kamatne stope, a poneke i fiksne, ali i odabirom ovih bankarskih proizvoda teško da možete da uštedite. Kombinovane kamate se silom prilika uvek kreću na nivou promenljivih kamata, a fiksne, ako ih i ima u ponudi, u ovim uslovima znače daleko veći trošak od varijabilne.
