Večeras polako namirivam životinje, pa mi sve lepo dok gledam konje kako jedu. Živina čeka travu, guske gaču, ćurke trče okolo. Golubovi svi na krovu šarene se ko ukrasi. Jarići trče svuda. Ali obor za svinje prazan. Ne znam kada sam zadnji put bio bez svinja ali stvarno ne znam. Uvek po par komada. Gledam onaj “štir“ u bašti za krmače ništa slađe.
Mislim se proće i to pa ćemo opet držati. Srem je ovo. Šta je Srem bez svinja ko bostan bez dinja. Ne znam u Sremu sve mora da se uklopi da bi bilo kako treba čak i boja neba u jesen jesenja u zimu zimska. I tako misli lete. Ma proće i ovo što zovu “ afrička kuga“ ma prolazi govorim sebi.
Čujem kod tate galama znam došo deda Rada. Reko “pa di si ti kod nas u Sremu se kaže dobar dan“ tako on i ja oduvek jedan drugom. Kaže on kod nas u Sremu se kaže “i u materinu sve nek ide kad ne valja“. Vidim po pogledu njegovom da ne valja nešto. Šta je bilo Rajko pitam ga. “Pobiše mi sve svinje danas zaražene mi, odštete nema nisam registrovan i eto ode sve“. Još mi kaže ni “papka“ više držati neće. Verujem mu. Nije jedini. Čuo sam od mnogih. Polako Sremci dižu ruke od svega. Šta li će nam ostati za pokoljenja??? Nije to samo pitanje hrane i egsistencije. već tradicije i običaja koji ovde stotinama godina se prenose sa kolena na koleno Al dobro imamo onu “ lepu“ slaninu u vakumu najlonu pa ti sve piše grami, cena, brojevi razni. Sva u najlonu ‘ ‘lepa’ i sve piše samo ne piše da slanini vazduha treba da ispod nastrešnice diše. To ne piše!!! Da treba oštra britva, glavica luka i paradajz jabučar. Astal ispod duda i ‘ lad. To ne piše!!!! E moj Sremu u “vakumu“ odosmo mi u materinu….
P. S. Čuvaj sine ove slike da jednog dana pokažeš deci kako su u Sremu nekad živeli ti preci..
