Cenu ekonomskog rata Rusije i Zapada direktno plaćaju poljoprivrednici. Brisel je ukinuo zabranu ukrajinskog žita, ali su Poljska, Mađarska i Slovačka uvele svoje – nacionalne zabrane. Zato ih je Ukrajina tužila Svetskoj trgovinskoj organizaciji. Da ne žele uvoz jeftinije hrane iz Ukrajine, protestima su pokazali i bugarski proizvođači. Posledice osećaju i srpski poljoprivrednici – u žetvu suncokreta ušli su sa upola nižom otkupnom cenom nego prošle godine.
I za globalnu nestašicu hrane i za visoke cene, šef evropske diplomatije Žozep Borelj direktno je okrivio ruskog predsednika.
„Kada se blokira ukrajinski izvoz žitarica i bombarduju silosi, onda stvarate glad u svetu. Putin direktno napada zalihe hrane, pa cene širom sveta rastu. Suočićemo se sa nedostatkom hrane, a to je direktna posledica ruskih napada na infrastrukturu i ukrajinske kapacitete“, ističe Borelj.
Bugari blokirali puteve: Zaustavite uvoz iz Ukrajine
Za svoj težak položaj bugarski poljoprivrednici krive jeftino žito iz Ukrajine. U znak protesta, blokirali su puteve.
„Zaustavite uvoz iz Ukrajine. Mislim na pšenicu, suncokret, med, apsolutno sve. Hoćemo da se evropske mere stave van snage“, poručuje Ventislav Mitkov iz Nacionalnog udruženja ujedinjenih farmera.
Trpe i srpski proizvođači
Posledice evropskih mera, jeftinog ukrajinskog žita i ruske akcije, trpe i srpski proizvođači.
Uljare im nude oko 37 dinara za suncokret. Upola manje nego prošle godine.
Poljoprivrednik iz Iđoša Slavko Brdarić kaže da niko neće da kaže koju zaradu računa, nego samo računa da li će imati gubitak ili neće. „To je besmisleno. Subvencija će biti jedino ono što smo dobili od celog rada i od truda“, dodaje Brdarić.
Radovan Morotvanski, poljoprivrednik iz Kikinde navodi da cena repromaterijala ne pada tako kao cena njihovih proizvoda. „Jako su malo snizili cene, a to nije u odnosu na naše proizvode, ništa“, navodi Morotvanski.
Trka u ratarskim kulturama, Rusija posejala 20 odsto više uljarica
Ratari širom Evrope beru istu brigu. Sukobljene strane u Ukrajini ne trkaju se samo u naoružanju, već i u povećanju površina pod ratarskim kulturama. Rusija je posejala dvadesetak odsto više uljarica nego 2022. godine.
Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu Zoran Rajić navodi da je ove godine Rusija, kao najveći proizvođač na svetu, prvog septembra izašla sa cenom od 250 evra po toni. „To je negde oko 30 dinara plus troškovi, tako da je ovo sasvim realna cena“, ocenjuje Rajić.
Da li će biti novca za narednu setvu
To što su otkupne cene na našem tržištu u skladu sa svetskim, nije uteha ratarima koji treba da se spreme za novu sezonu.
„S obzirom na to da ste imali gubitke i u proizvodnji pšenice, ječma, ko je imao i uljanu repicu, to su sve tri proizvodnje gde su imali gubitke. Ja ne verujem da će naši poljoprivrednici biti zadovoljni, ali suština je da li će oni imati novca za narednu setvu. Čisto sumnjam. Ne očekujem veću zaradu ni u proizvodnji kukuruza“, kaže profesor Rajić.
I Vlada Srbije, kao i vlasti Evropske unije, gubitke poljoprivrednika pokušavaju da nadoknade povećavanjem subvencija.
Ipak, stručnjaci kažu da koliko god da su davanja države izdašna, nikada nisu dovoljna. Jer njihova uloga je da obezbede razvoj, a ne zaradu.
