Nobelova nagrada za medicinu dodeljena je naučnicima Katalin Kariko i Druu Vajsmanu koji su razvili tehnologiju za pravljenje mRNA kovid vakcine.Tehnologija je bila eksperimentalna pre pandemije kovida-19, ali je primenjena za lečenje miliona ljudi širom sveta od težih oblika ove zarazne bolesti, prenosi BBC.
Ista tehnologija se sada istražuje za lečenje drugih bolesti, uključujući kancer.
„Laureati su doprineli neviđenoj stopi razvoja vakcine tokom jedne od najvećih pretnji ljudskom zdravlju u modernom vremenu“, naveo je Komitet za Nobelovu nagradu.
Njima je jutros telefonom javljeno da su dobili Nobelovu nagradu.
Vakcine obučavaju imuni sistem da prepozna i bori se protiv pretnji kao što su virusi ili bakterije.
Tradicionalna tehnologija za vakcine je zasnovana na mrtvim ili oslabljenim verzijama originalnog virusa ili bakterije, ili se koriste fragmenati infektivnog agensa.
Nasuprot tome, vakcine sa infomacionom ribonukleinskom kiselinom (mRNK) koriste potpuno drugačiji pristup.
Tokom pandemije kovida-19, vakcine Moderna i Fajzer-Bajontek su napravljene ovom tehnologijom.
Profesori Kariko i Vajsman upoznali su se ranih 1990-ih kada su radili na Univerzitetu Pensilvanija, u SAD. Tada je njihovo interesovanje za mRNA viđeno kao naučno zaostalo.
Ovogodišnja sezona Nobelove nagrade počela je danas ovim objavljivanjem imena laureata za medicinu.
Kao i svake godine, nagrade za mir i književnost izazivaju najveću pažnju.
Nobelovu nagradu za medicinu i fiziologiju prošle godine je dobio Šveđanin Svante Paabo za rad na genomima izumrlih hominida i ljudskoj evoluciji.
Po tradiciji sutra će biti objavljeno ime dobitnika Nobela za fiziku, u sredu za hemiju, u četvrtak za književnost i u petak za mir.
Narednog ponedeljka biće saopšteno ime dobitnika Nobelove nagrade za ekonomiju.
Nobelove nagrade postoje zahvaljujući švedskom naučniku i industrijalcu Alfredu Nobelu (1833-1896), pronalazaču dinamita, koji je želeo da se iz njegovog fonda svake godine izdvaja novac za doprinos čovečanstvu.
Nobel je u Parizu 1895, godinu dana pred smrt, u svoj testament uneo želju da bude osnovan Nobelov fond iz kojeg bi se dodeljivale nagrade najzaslužnijima.
Nobel je odredio institucije koje će dodeljivati nagrade svake godine, među kojima su Švedska akademija za književnost, Institut Karolinska za medicinu, Švedska kraljevska akademija za fiziku i hemiju, kao i Odbor za mir koji specijalno bira norveški parlament.
Povodom 300. godišnice, Centralna banka Švedske 1969. godine ustanovila je i Nobelovu nagradu za ekonomiju.
Nobelova nagrada se sastoji od zlatne medalje, diplome i čeka na devet miliona kruna (oko milion evra), a novčani iznos nagrade se deli ako ima više laureata u jednoj disciplini.
Ceremonija uručenja nagrada tradicionalno je 10. decembra, na dan smrti Alfreda Nobela. Nagrade budu uručene u Stokholmu, osim nagrade za mir, čije je uručenje u Oslu.
