Svetski dan prevremeno rođenih beba obeležen je i u našem gradu. Obeležavanju su prisustvovali članovi Udruženja roditelja prevremeno rođene dece Srbije „Mali div”, gradonačelnica Svetlana Milovanović sa saradnicima, udruženja roditelja, profesionalne organizacije, kompanije i pojedinici. Povodom obeležavanja ovog datuma, fasada Muzeja Srema ka Gradskom parku će uveče biti obasjana u ljubičasto.
Širom sveta 17. novembra obeležava se Dan prevremeno rođenih beba, kako bi se podigla svest o prevremenom rođenju i zabrinutost za prevremeno rođene bebe i probleme sa kojima se suočavaju njihovi roditelji. Podršku u organizovanju obeležavanja ovog praznika pruža Grad Sremska Mitrovica sa ciljem ukazivanja na potrebe prevremeno rođene dece i njihovih roditelja.
Pedijatar dr Jovan Nikolić rekao je: „Prevremeno rođenom se smatra svaka beba rođena pre punih 37 nedelja gestacije. Nažalost, svest o tome šta znači biti prevremeno rođena beba, koje to rizike i probleme nosi, kao i sa čime se sve susreću roditelji prevremeno rođene dece je na veoma niskom nivou. Čak i oni koji su u svom okruženju imali nekoga sa prevremeno rođenom bebom, retko znaju sve o borbi i strahovima kroz koje su prolazili roditelji. Prevremeno rođenje bebe je ozbiljan zdravstveni problem i ujedno vodeći uzrok smrtnosti dece mlađe do pet godina. Neposredno nakon rođenja, prevremeno rođena beba odvaja se od majke zbog neophodnosti posebnog lečenja i nege, koje je veoma komplikovano i najčešće zahteva intenzivnu negu. U tim okolnostima, roditelji prevremeno rođene dece izloženi su ogromnom stresu, osećaju nemoći, krivici, anksioznosti, strahu. Prema stattističkim podacima u Srbiji se svaka 11. beba rodi prevremeno, a to donosi mnogobrojne izazove za decu i njihove roditelje.”
Prvi put obeležen 2011. dan prevremeno rođene dece od tada beleži sve veću pažnju. Prema podacima predstavnika Udruženja roditelja prevremeno rođene dece „Mali Div”, godišnje bude oko 4.000.
Milica Jovanović iz Kuzmina majka dva „Mala Diva” i kako kaže: „Ćerka sad ima sedam godina, a je rođena u 34. nedelji i mlađi sin koji sad ima četiri i po godine, je rođen u 30. nedelji. On je prevremeno rođena beba proveo dva meseca i dva dana u inkubatoru u dečijoj bolnici u Novom Sadu. Ostale su posledice, dijagnoze sa kojima se svaki dan borimo ali bez pomoći ljudi ne bismo sami mogli. Podrška mnogo znači, počevši od odlaska u bolnicu, pa svaki dan proveden tamo drukčiji je kad imaš sa nekim i da popričaš i da ti neko pomogne.”
U svetu se godišnje prevremeno rodi 15 miliona, a u Srbiji četiri hiljade dece, što je vodeći uzrok smrtnosti dece mlađe od godinu dana i drugi vodeći uzrok smrtnosti dece mlađe od pet godina, a procenat prevremeno rođene dece sa kasnijim dugoročnim zdravstvenim i razvojnim teškoćama se kreće od 30 do 60 posto.
„Nađa je rođena u 31. gestacijskoj nedelji i imala je kilogram i 180 grama na početku, naravno mnogo dijagnoza, za prve godine onda smo u ovaj mreži ili to je to radi sad ima 10 godina ide u četvrti razred i srećno je dete, veselo ali meni je drago što Sremska Mitrovica organizuje ovako nešto da mame mogu da upoznaju one koji su sve to prošli i da pomažemo jedni drugima,” rekla je Tamara Gvoka Nađina mama.
Prvi kontakti između roditelja i deteta su izuzetno važni za obe strane. Svi roditelji željno iščekuju dan kada će njihova beba doći na svet i doneti im u život najlepšu ulogu. Ipak, ne ide baš sve uvek po planu, pa se dogodi i da novorođenče i porani.
Nikolina Mihailović podelila je svoja iskustva sa drugima i rekla: „Rodila sam devojčicu i naše iskustvo je bilo malo haotično zato što je sve bilo iznenada kao i kod svake majke u suštini imala jako velike komplikacije što se tiče creva, tri operacije, jako puno bakterija čak i jednu reanimaciju u sedmom mesecu, sve smo to pre gurali uz muku. Jako puno mi je pomoglo to što sam pronašla grupu „Mali Div” gde smo svi mi jedni drugima jako velika podrška. Vežbamo i dalje i vežbaćemo, mislim da ne treba da bude roditelje sramota, da treba da se obrate za pomoć da pomognu svom detetu i jako puno znači kada su podrška i lekari kada vas posavetuju šta dalje treba da radite.”
Lečenje prevremeno rođenih beba je zahtevno, dugotrajno, skopčano sa brojnim rizicima i predstavlja veliki izazov za zdravstvene profesionalce, a za roditelje i porodicu, to je neočekivani događaj, izvor velike traume i hroničnog stresa.
Kako je rekla Sabina Grujić „Ivana je rođena prvog dana 7 meseca, već u šestom mesecu je došlo do komplikacija u trudnoći u Novom Sadu, od tada počinje naša borba. Ostala je dijagnoza cerebralna paraliza, što je jedna od stvari s kojima će morati do kraja života da se bori i vežbanjem. Beba ostaje u porodilištu 66 dana u dečijoj bolnici i nekako tek kada je došla kući onda smo mi tek shvatili da smo mi u neznanju šta dalje da radimo, došli smo do udruženja i onda je ipak sve lakše i zahvaljujući njima nekako smo počeli da ređemo te naše male pobede. Moja devojčica sad ima devet i po godina i ide u školu „Jovan Jovanović Zmaj” koji su naša velika podrška kao i učiteljica.”
Nažalost, ne postoje efikasne rane intervencije za prevenciju prevremenog porođaja. Investiranje u prevenciju prevremenog porođaja treba da bude prioritet i kontinuirani zadatak, jer svaka beba zaslužuje da bude zdrava na rođenju. Svi su članovi Udruženja „Mali Div” zahvaljujući čemu su davali i daju i danas podršku jedni druguima.
U sklopu ovog događaja organizovan je štand na kome se delio promotivni materijal, pušteni su baloni za onu decu koja nažalost nisu preživela.
Ceo događaj je u znaku ljubičaste, boje koja simbolizuje ovaj dan i prevremeno rođenu decu, a fasada Muzeja Srema ka Gradskom parku će uveče biti obasjana u ljubičasto.
