Svi koji žele sebi da obezbede krov nad glavom uz pomoć stambenog kredita pre samog potpisivanja ugovora sa bankom moraju da razmotre sve negativne opcije.
Pregovara se o kamati, roku otplate, iznosu, visini rate, ali postoji jedna stvar koju treba uzeti u obzir, a koju nije moguće predvideti, a to je smrt. U tom slučaju postavlja se pitanje: šta se dešava sa kreditom i dugom prema banci ukoliko korisnik kredita umre?
Kako je jednom prilikom predsednik Udruženja banaka Srbije istakao, tada postoje dva ishoda. Prvi je da se dug naplati osiguravajućoj kući, ukoliko je kredit osiguran, ili da se prenese na naslednike.
Bez obzira na tu drugu opciju, veliki broj korisnika, koji se odluči na uzimanje stambenog kredita, ipak osigura kredit, i na taj način potencijalno zaštiti porodicu od mogućih finansijskih opterećenja, ukoliko se dogodi smrt.
Kako navodi, osiguravanje kredita u velikim iznosima ne predstavlja i veliki mesečni izdatak, svega 15–20 evra, a dobit koju može da ostvari je izuzetno velika u nepredviđenim okolnostima, piše Kurir.
Ono što je važno da se napomene jeste da ne postoji nikakav rok uplaćivanja novca osiguranju, da bi se ostvarila ovakva vrsta prava, odnosno da nakon smrti osiguravajuća kuća preuzme dug na sebe. Polisa počinje da važi čim je potpišete.
Međutim, urednik portala Kamatica Dušan Uzelac smatra da ovakvo osiguranje kredita služi da bi korist, pre svega, imala banka, te da naslednici preminulog korisnika kredita nemaju nikakvu obavezu prema banci.
„Banke i ne zanima šta se dešava, sve dok se rate redovno uplaćuju. U slučaju da se prestane sa uplatom rata, banka pokuša da naplati dug, ali ako ne uspe, aktivira se hipoteka. Ipak, u većini slučajeva naslednici nastave sa tim kreditom da se stvari ne bi komplikovale, stan oduzimao i tako dalje“, kaže Uzelac.
Keš kredit kao alternativa
Sa druge strane, kada uzmemo u obzir mogućnost uzimanja manjeg kredita, kao što je to keš kredit, procedura je malo drugačija, ako taj isti kredit nije osiguran.
Naime, svaki put kada neko umre, podvlači se račun, navode svi dužnici i poverioci i organizuje ostavinska rasprava, na kojoj se banka pojavljuje kao poverilac i zahteva naplatu duga koji je pokojnik imao prema njoj.
Ali tu postoji jedna začkoljica. Ukoliko se oni koji nasleđuju imovinu odreknu svega, banka više nema pravo da naplati dug, a to se često dešava.
Dakle, osiguranje u slučajevima ovih kredita služi da banka dobije svoj dug, a da se zauzvrat ne pojavi na ostavinskoj raspravi.