Rast cena hrane sa oko 25 odsto, koliko je iznosio u martu 2023, snižen je na 7,2 odsto u januaru 2024. godine.
Najnoviji podaci pokazuju da je inflacija usporila za gotovo 10 procentnih poena, sa 16,2 u martu 2023. na 6,4 odsto u januaru ove godine. Šta to znači za građane ako su cene i dalje visoke, jedno je od glavnih pitanja koje se postavlja ovih dana.
Lazar Radivojević, istraživač u Odseku za analizu inflacije Narodne banke Srbije (NBS), pojašnjava koji faktori su doprineli usporavanju inflacije, kod kojih proizvoda je rast najviše usporio, kao i to šta nas očekuje u narednom periodu.
„Važno je naglasiti da niža inflacija ne znači da se potrošačke cene, ukupno posmatrano, prethodnih meseci smanjuju, već da rastu manjom brzinom nego u 2022. i u prvom tromesečju 2023. godine. Takođe, kada kažemo ’ukupno posmatrano’, mislimo na promene cena različitih grupa proizvoda i usluga srazmerno učešću koje te kategorije imaju u potrošačkoj korpi, što može da znači da su cene određenih proizvoda i usluga rasle, ali da su istovremeno cene nekih drugih proizvoda i usluga smanjivane”, istakao je on. Prema njegovim rečima, primera radi, na kraju 2023. cene šezdesetak proizvoda i usluga (iz korpe od 660 proizvoda i usluga koje ulaze u obračun potrošačkih cena) bile su niže nego na kraju 2022. godine.
„U svakodnevnom životu usporavanje inflacije znači da bi učestalost promena cena trebalo da bude znatno manja nego u periodu visoke inflacije, kada su te promene bile česte, kao i veću mogućnost trgovaca da u saradnji s dobavljačima ponude kupcima bolje i češće akcije, sada kada su troškovni pritisci smanjeni”, ističe Lazar Radivojević.
Posebno je istakao da je u okviru inflacije najznačajnije usporavanje rasta zabeleženo u kategoriji cena hrane, koja čini najveći deo potrošačke korpe za najveći broj ljudi.
„Tako je rast cena hrane sa oko 25 odsto, koliko je iznosio u martu 2023, snižen na 7,2 odsto u januaru 2024, pri čemu su cene povrća od jula do decembra prošle godine smanjene za oko 16 odsto, dok su cene prerađene hrane, koje uključuju osnovne životne namirnice, u istom periodu u proseku mesečno rasle oko 0,2 odsto, što potvrđuje smirivanje inflatornih pritisaka kod ovih za sve nas važnih proizvoda”, naglasio je on.
Radivojević je podsetio i na to da se opšta korist od niže inflacije najizrazitije vidi u uvećanom raspoloživom dohotku za potrošnju i rastu životnog standarda naših građana usled većeg realnog rasta zarada. U prilog tome govori da prosečna zarada od sredine prošle godine raste brže od inflacije, što povećava realni dohodak stanovništva i omogućuje kupovinu veće količine proizvoda i usluga. „To potvrđuje i podatak o količinskom prometu u trgovini na malo, koji od oktobra beleži međugodišnji rast”, ističe on.
Za segment privrede niska i stabilna inflacija doprinosi većoj izvesnosti poslovanja i investiranja i lakšem planiranju, što bi trebalo da doprinese novim investicijama, rastu zaposlenosti i većim prihodima. Takođe, niža inflacija omogućava da finansijski i kreditni uslovi postanu povoljniji, što bi trebalo dodatno da utiče na raspoloživ dohodak za potrošnju i investicije. Na kraju, on je pomenuo i „nesamerljive” (psihološke, simboličke) koristi od niže inflacije, s obzirom na iskustva iz prošlosti, kao i to što niža tekuća inflacija utiče na očekivanja u pogledu buduće inflacije.
Na pitanje šta nas očekuje u narednom periodu, Lazar Radivojević ističe da NBS očekuje dalje usporavanje inflacije i procenjuje da će se ona sredinom ove godine vratiti u granice cilja, a da će se do kraja godine približiti centralnoj vrednosti cilja od tri odsto i da će se oko tog nivoa kretati i tokom naredne godine.
„Građani bi, dakle, i u narednim mesecima trebalo da vide veće pozitivne efekte niže inflacije”, ističe on.
