Zbog visokih temperatura vazduha, koje će narednih dana iznositi i 40 stepeni Celzijusa, bez preke potrebe ne treba izlaziti napolje u periodu od 10-17, pa i 18 časova, treba piti najmanje 1,5 litar tečnosti, a klimatizovati prostorije za pet do sedam stepeni niže od spoljašnjih, izjavila je danas Jelena Vukotić iz DZ Zvezdara.
Vukotić u izjavi za Tanjug podseća da su najčešće, a ujedno i najozbiljnije posledice visokih temperatura, sunčanica i toplotni udar. „Temperature više od 30 stepeni traju kontinuirano duže od tri dana, te ih sa pravom nazivamo toplotnim talasima”, rekla je dr Vukotić, načelnica Službe za zdravstvenu zaštitu odraslog stanovništa DZ Zvezdara. Ona ističe da ovakvi klimatski uslovi ne odgovaraju ni potpuno zdravoj populaciji, a najugroženija su deca, trudnice, stariji građani odnosno hronični bolesnici.
„Među njima najugroženiji su najmlađi, odnosno bebe i stari građani”, rekla je Vukotić. Ona je objasnila da su mehanizmi nastanka sunčanice i toplotnog udara različiti, „zato ne predstavljaju kako mnogi pogrešno misle, isto stanje”. „Sunčanica je najčešća posledica direktnog izlaganja glave suncu, najčešće potiljka glave i vrata. Najčešće pogađa neoprezne kupače, šetače u nepreporučeno doba dana od 10-17 časova, starije ljude koji moraju da izađu, a ne nose šešire sa većim obodom, svetle boje”, rekla je dr Vukotić.
Prema njenim rečima, simptomi sunčanice su glavobolje, malaksalost, zujanje u ušima, vrtoglavica, crvena i vlažna koža, ponekad i povišena temperatura tela, pa i osećaj mučnine, povraćanje, zatim i nesvestica, gubitak svesti i ukoliko se ne reaguje na vreme, kome pa i smrti. „Bitno je odmah izloženog skloniti u hlad, ili odvesti u zamračenu prostoriju i davati mu gutljaj po gutljaj blago rashlađene tečnosti. Nikako kafe i alkohola. Na čelo i potiljak rashlađene obloge menjati na 5-10 minuta. Ukoliko je konfuzan, povraća, odmah pozvati Hitnu pomoć i ukoliko izgubi svest staviti ga na bok i pratiti ritam disanja”, rekla je dr Vukotić.
„Ukoliko dođe do zastoja- preduzeti mere reanimacije do pristizanja ekipe Službe hitne pomoći”, rekla je dr Vukotić.
„Toplotni udar za razliku od sunčanice ne nastaje direktnom izlaganjem suncu i sunčevoj toploti, već ili ličnim zagrevanjem u ovakvim vremenskim neprilikama, vežbanjem, trčanjem, radom na građevini, u pekari, radom pored mašina i peći koje emituju toplotu i posledično velikom zagrevanju organizma”, rekla je dr Vukotić.
Najvažniji znakovi toplotnog udara su, kako kaže, izuzetno visoka temperatura tela i preko 41 stepena Celzijusa -hipertermija, zatim gubitak znojenja, koža je izuzetno topla, crvena, ali suva i grčeva mišića, gubitka tečnosti, elektrolita tj konvulzija.
„Ukoliko se primeti bilo koji znak toplotnog udara, ili se zna da je unesrećeni bio izložen naporu i visokoj temperaturi odmah treba pozvati Hitnu pomoć, a zatim pristupiti rashlađivanjem tela unesrećenog, ventilatorom ukoliko ga ima ili napraviti promaju, ukoliko ima svesti gutljaj po gutljaj tečnosti, stavljati hladne – ledene obloge u pregibe – lakat, potpazušne jame, podkolenične jame jer je tu krv najbliža spoljašnjosti, a ukoliko je bez svesti uz svo rashlađivanje takođe ga okrenuti na bok u”koma” položaj i ukoliko prestane da diše pristupiti merama reanimacije, sve dok ne stigne Hitna pomoć”, rekla je dr Vukotić. „Opšti saveti svim građanima u ovakvim visoko ozbiljnim vremenskim prilikama su uzimati minimalno 1,5 litar tečnosti, bez preke potrebe ne izlaziti napolje u periodu od 10-17 časova, pa i 18 časova, klimatizovati prostorije za pet do sedam stepeni niže od spoljašnjih temperatura, ali ne više i 10-15 minuta pre izlaska isključiti klimu da bi se organizam adaptirao, pa tek onda napustiti svoje boravište i drugo”, rekla je ona.
