Voleo sam taj naš život u Banovcima nekadašnji. Bilo ljudi, kafane uvek pune. A Sremci vole kafane.
Sećam se kafane čika Batine. “Plaža“se zvala, a posle „Zlatna potkovica“, ali lakše nam je bilo kazati „Plaža“. Uvek bilo raznoraznog sveta anglera, švercera, domaćina svakojaki’ fela.
Čika Bata ozbiljan ali dobar čovek bio, mnogo sam ga voleo. Često sam ga vozio na fijakerijade njegovim kolima. Da bi se on malo „opustio“ pod šatorom sa živom muzikom.
I ne znam da li ova priča ide čika Bati ili Stevici Dražeti. Ali posvetiću je čika Bati Stevanu Skerletoviću. Pošto ga više nema.
Kao sad da gledam slike. Ulazim sa Stevicom Dražetom kod čika Bate. Karirani stolnjaci, one obične čaše i mislim da je još uvek drzao one plave plekane pepeljare.
Čika Bata sedi sto do prozora i čita novine.
Gospodja Mica konobarica je već pored nas. Uvek je ta žena bila obučena u crne suknje i bele košulje. Frizura uvek na mestu uredna i svi smo joj se obraćali sa poštovanjem.
Stevica seda do čika Bate odma’ kao slučajno gurne novine. Čika Bata nervozno ostavlja novine. Naručujemo kafu. I Stevica njemu vinjak i čika Bati.
Čika Bata viče neću vinjak pre podne. Stevica kaže neka stoji. Ali čika Bata nije voleo taj vinjak što stoji. Znam i zašto.
Tura za turom kod čika Bate, “stoji“ već četiri vinjaka. I Stevica ubode temu. Konji!!!
A ako je čika Bata nešto voleo to su bili konji. A voleo je i Stevicu jer ako neko zna sa konjima to je Stevica.
Čika Bata drmne prvi vinjak i tako to krene. Već je podne, a Stevica mi daje ključeve od kola da idem po Branka i cigane da sviraju.
E onda počinje priča. Kafana se puni, svi su već podnapiti dobro.
E da, cveće na prozoru u kafani se menjalo često. Brzo se sušilo. Neko kaže da se Stevici neki vinjak i omakne pa završi u cveću. Mada nikad to niko nije video. Ali uvek je bio najtrezniji. Iako bi prvi počeo da pije. E onda bi Stevica morao da ide poslom. Ja bi otišao kući da se presvučem da idem na centar.
I uveče kada bi izašao, još uvek bi se čula muzika iz čika Batine kafane. Sutradan kada bi išao u dućan čika Bata bi izašao onako umoran kao ljudi koji rade treću smenu. Nasmejao bi se i rekao “Borko jesi vid’o kako me opet za’ebo juče sa onim, “ neka ga neka stoji?““.
Eto, u Sremu ima i to piće “neka ga neka stoji “…
(istinita priča napisana uz odobrenje čika Batine supruge tetka Cece Svetlane Skerletović i Stevice Dražete)
Autor: Boris Miljkovic
