Da li ste ikada na policama super marketa videli hleb pod nazivom Tain, ali vam nije bilo jasno njegovo ime ili poreklo?
Ovaj hleb su jeli naši slavni preci tokom Balkanskih i Prvog svetskog rata. Za njih je Tain značio samo jedno – život.
Ovaj hleb bio je obavezan u torbi srpskih ratnika, kao zaštitnik života, i predstavljao je spas za svakog srpskog vojnika. Tain je tako prestao da bude samo hleb, već je postao simbol opstanka i vaskrsnuća srpskog naroda
Šta je zapravo Tain?
Tain je specijalna vrsta hleba, napravljen od specifične mešavine raženog i belog brašna, koja je mogla da traje dugo. Ova specifična mešavina brašna davala je snagu, energiju i gipkost srpskim vojnicima u borbi, a mešana je sa kvasnim testom.
Sam naziv Tain je turskog porekla i znači sledovanje. Tain je bio jedini način da srpski vojnik tokom rata preživi sve nedaće i oskudice u ishrani. Za naše pretke on je bio svetinja prema kojoj su se odnosili sa poštovanje. Čak i njegove mrvice nisu se rasipale, nego sakupljale i čuvale iz poštovanja
Tain- sastavni deo vojnog kompleta
Proizvodnja taina počela je odmah posle srpsko-turskih ratova. Sledovanje od 800 grama bilo je predviđeno da vojniku obezbedi dovoljnu energetsku vrednost, kako bi mogao da izvršava osnovne borbene zadatke. Tain se često jeo sam bez dodataka, jer je posedovao dovoljnu količinu hranljivih sastojaka. Kada je to bilo moguće, kombinovao se sa kravljim i kozijim sirom i mlekom, pasuljem, kuvanim mesom i povrćem. Takođe ratnici su ponekad uz njega dobijali i suve šljive, kada je to bilo moguće.
Tain kao amajlija
Mnogi od naših predaka nisu pojeli svoje prvo sledovanje Taina, nego su ga čuvali u svojim torbicama kao amajliju.
Prema priči Alekse Zdravkovića, njegova majka ga je zavetovala da ne pojede prvo sledovanje ovog hleba. On je zatim prošao Balkanske ratove, Albansku golgotu i vratio se pobedonosno u Srbiju, bez da ga je okrznuo i jedan metak.
Aleksa je ovo prepisao Tainu koji ga je čuvao. Porodica i naslednici su godinama čuvali amajliju koju je Aleksa vratio iz rata. Prvo vojničko sledovanje Alekse Zdravkovića koje je dobio još davne 1912. godine čuva se kao eksponat u Muzeju Ponišavlja u Pirotu.
Tain na ceni i kod neprijatelja
Koliko je ovaj hleb bio „na dobrom glasu“ govori činjenica da su austrougarski i nemački vojnici visoko cenili Tain. Pokušavali su da ga se domognu na sve načine, jer su pored svojih sledovanja gladovali. Tela palih srpskih vojnika prvo su bila pretresana u potrazi za Tainom, pa tek onda u potrazi za drugim vrednostima!
Ovaj tradicionalni vojnički hleb možete pripremiti i sami.
Kako biste pripremili tain potrebni su vam sledeći sastojci:
- 3 čaše brašna
- 2 kafene kašičice sitne soli
- četvrtina kafene kašičice suvog kvasca
- jedna i po čaša vode
Možete koristiti različite vrste brašna, bitno je samo da je ono integralno. Najbolje bi bilo da poštujete stari recept i da u smeši za tain bude odnos 70% raženog brašna i 30% belog.
Pomešajte brašno, so i kvasac i dodajte vodu do klasične gustine za hleb. Zanimljivo je da ova smesa mora da stoji najpre 12 sati. Nakon toga se ponovo promeša i ostaje da stoji još 10 do 12 sati, ili duže, sve dok se na površini testa ne pojave mehurići vazduha.
Na površini koju ste pre toga posuli brašnom, testo se najpre preklopi kao pismo, a zatim prevrne i prekrije plastičnom folijom. Nakon ovoga testo treba da odstoji otprilike još dva sata.
Posuda u kojoj ćete peći tain mora da ima poklopac i morate je zagrejati pre nego što hleb ubacite u nju. Hleb se peče poklopljen, oko pola sata, na 250 stepeni, a zatim se poklopac skida i peče se još dvadesetak minuta.
Tain je gotov kada se na njemu uhvati tamna korica. Ukoliko se tokom hlađenja čuje pucketanje korice, to je znak da je tain ispao kako treba!
