Republički Fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO) isplaćuje penzije i naknade za ostala prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja za oko 63.000 korisnika u inostranstvu, od čega najveći broj njih, više od 50.000 živi u državama članicama bivše SFRJ.
U poslednjem izdanju Glasa osiguranika, glasila Fonda PIO navodi se da ostalih oko 13.000 korisnika žive u nekoj od 28 država sveta.
Penzionerima koji žive u republikama bivše SFRJ penzije se isplaćuju oko 10. u mesecu za prethodni mesec a kada je reč o ostalim državama, zbog visokih provizija banaka penzije se isplaćuju kvartalno, dok se u slučaju izuzetno niskih iznosa, penzije isplaćuju šestomesečno.
Ove isplate se uglavnom obavljaju od 12. do 15. u mesecu.
Načelnica Odeljenja za isplatu penzija po međunarodnim ugovorima u Direkciji Fonda Marina Jelić je objasnila da se prilikom isplate u inostranstvo, ne računajući republike bivše SFRJ, veliki broj naloga realizuje pojedinačno, a u proceduru isplate su pored Fonda, uključene i domaća banka i inostrana posrednička banka, te zbog toga i transfer sredstava na račune krajnjih korisnika može da traje i po nekoliko dana.
Kod isplate penzija u inostranstvo veoma su važne potvrde o životu a Jelić je istakla da Fond PIO ima potpisane sporazume o elektronskoj razmeni podataka o činjenici smrti sa fondovima svih republika bivše SFRJ i da zahvaljujući tome mesečno dobija podatke o korisnicima koji su preminuli.
Elektronska razmena podataka je značajna jer omogućava nesmetano ostvarivanje i korišćenje davanja, sprečava neosnovanu isplatu penzija i smanjuje troškove slanja i obrade potvrda o životu.
„Korisnici čiji su podaci prepoznati u elektronskoj razmeni nisu više u obavezi da dostavljaju potvrdu o životu o čemu ih je Fond obavestio dopisom. Međutim, u elektronskoj razmeni sa svim fondovima postoji manji broj korisnika čiji podaci ne postoje u službenim evidencijama, i ti korisnici su i dalje u obavezi da potvrde o životu dostavljaju na klasičan način u propisanim rokovima“, rekla je ona.
Što se tiče korisnika sa prebivalištem u ostalim državama, oni imaju obavezu da svake godine dostave original overene potvrde o životu a ako to ne učine isplata penzije im se privremeno obustavlja.
Jelić je objasnila da ako prođe više od 12 meseci od obustavljanja isplate penzije zbog nedostavljanja potvrde o životu, i korisnik potvrdu dostavi nakon tog perioda, tada se u odeljenju za ostvarivanje prava ponovo ceni pravo i rešenjem se određuje od kojeg datuma treba ponovo uspostaviti isplatu, s tim da, u skladu sa zakonom, to može biti najviše za 12 meseci unazad od dana kada korisnik podnese zahtev za isplatu, uz obavezno dostavljenu potvrdu o životu.
„Isplata penzija i novčanih naknada u inostranstvo se vrši prema godišnjem planu dinamike isplate, bez naknadnih isplata, tako da i kada se isplata ponovo uspostavi nakon naknadne dostave potvrde o životu, korisnik će penziju primiti tek prilikom sledeće redovne isplate“, naglasila je ona.
Ukoliko se korisnik preseli iz inostranstva u Srbiju ili obrnuto, potrebno je da podnese zahtev za isplatu u Srbiji, odnosno zahtev za isplatu van teritorije Srbije.
Uslov za isplatu je prebivalište, odnosno stalni boravak u državi u koju bi trebalo isplaćivati novac.
„Veoma je važno naglasiti da, ukoliko korisnik prima najniži iznos penzije u skladu sa Zakonom o PIO, prilikom prebacivanja isplate penzije u neke od stranih država, isplaćivaće mu se samo iznos penzije obračunat i utvrđen rešenjem, a ne najniži iznos penzije, jer je ugovorom o socijalnom osiguranju sa pojedinim državama tako propisano“, rekla je Jelić.
Dodala je da se u neke zemlje ne transferišu ni novčane naknade, što takođe zavisi od ugovora o socijalnom osiguranju sa konkretnom državom.
Zbog toga bi, prema njenim rečima, korisnici pre podnošenja zahteva za isplatu van teritorije Srbije trebalo da se detaljno informišu u Fondu o uslovima pod kojim se isplata odobrava i koji je obim prava koji bi imali u tom slučaju.
