Nikola Stojšić je preminuo 14.septembra 2022.godine u rodnom Manđelosu, u 81. godini.
Nikola Stojšić je rođen u Manđelosu 18. decembra 1941. godine kao prvo dete Save Stojšića, učesnika NOR-a i dugogodišnjeg direktora Mitrovačke pivare, i majke Milice (rođene Umetić), aktivnog saradnika pokreta. Kao beba je sa majkom bio hapšen, a zadnje godine rata je proveo sa majkom u Laćarku. Osnovnu školu i gimnaziju je završio u Sremskoj Mitrovici a Tehnološki fakultet u Beogradu 1965.godine.
Sa zvanjem diplomiranog inženjera tehnologije zaposlio se u Fabrici šećera u Sremskoj Mitrovici u kojoj je posle sedam godina, tačnije 1972. godine, izabran za direktora . Od 1978. vršio je dužnost pomoćnika generalnog direktora za razvoj PIK „Sirmijum“. U Skupštini opštine Sremska Mitrovica bio je delegat i predsednik Društveno-političkog veća, a od 1982. potpredsednik a zatim i predsednik Skupštine opštine.
U privrednoj komori Vojvodine radio je kao član Predsedništva od 1984., predsednik Predsedništva od juna 1990. i predsednik Privredne komore Vojvodine od decembra 1996. godine. Veoma aktivan je bio u komorskom sistemu zemlje kao član Skupštine Privredne komore Jugoslavije i Upravnog odbora Privredne komore Srbije. Sa mesta predsednika Privredne komore Vojvodine otišao je u penziju 2011 godine.
U periodu embarga međunarodne zajednice prema SRJ, u poslednjoj deceniji 20. veka, održavao je kontakte i uspostavljao privrednu saradnju sa odgovarajućim asocijacijama, institucijama i poslovnim partnerima u inostranstvu radi obnavljanja privredne saradnje. Posebno se angažovao na proširenju saradnje sa susednim zemljama i dao veliki doprinos saradnji u okviru euroregije Dunav-Kriš-Moriš-Tisa. Radio je na obnavljanju veza sa privredama bivših republika SFRJ.
Nikola Stojšić se zalagao za razvoj menadžmenta i za akciju promovisanja najuspešnijih direktora i preduzeća u privredi Vojvodine. Značajnu pažnju posvetio je uvođenju sistema kvaliteta u naša preduzeća kao i afirmisanju primene dizajna. Doprineo je unapređivanju rada službe u samoj Komori i formiranju informacionog sistema koji obezbeđuje privredi da blagovremeno dobije informacije koje joj omogućavaju i olakšavaju poslovanje.
Obavljao je funkciju predsednika Ekonomskog odbora „Matice srpske“ do smrti. Takođe bio je član SUBNOR-a i Društva za istinu o NOB-u i Jugoslaviji. Jedan je od osnivača Fondacije Milutin Milanković, i inicijator obnove njegove rodne kuće u Dalju. Njegov bogati rad kako u profesionalnom, tako i u društveno-političkom angažovanju, pratio je skladan porodični život, supruga Živka i njegove ćerke Milja i Tatjana, unuke Višnja, Radmila i Anđela, kao i svi njegovi najbliži bile su mu uvek najveća podrška i snaga.
