Rast cena je usporen i inflacija će se u drugoj polovini godine vratiti u granice cilja – na oko tri odsto, kažu u Narodnoj banci Srbije (NBS). Ističu da bi inflacija već u februaru trebalo da se spusti na pet i po procenata. Očekuju i brži rast buto domaćeg proizvoda, do kraja godine tri do četiri odsto.
Inflacija kratkoročno može nekome da koristi, ali dugoročno svima šteti. Posle neizvesnosti koju je donela u protekle dve godine, sada usporava, a ekonomska očekivanja rastu.
„U granice cilja od tri plus minus jedan i po odsto, inflacija će se najverovatnije vratiti sredinom ove godine. Krajem godine će se, zatim, približiti centralnoj vrednosti cilja – što je nivo oko koga će se kretati u srednjem roku“, ističe Jorgovanka Tabaković, guvernerka NBS.
Pad cene hrane
Tome su, kaže, najviše doprinele mere Narodne banke, ali i usporavanje inflacije u svetu i pad tražnje. Presudno je, ipak, uticala poljoprivreda, odnosno hrana.
„Cene povrća su od jula do decembra kumulativno smanjene za 16,1 odsto. Takođe, cene u okviru bazne inflacije su u prvoj polovini 2023. rasle za 4,2 odsto, a u drugoj polovini za 2,4″, objašnjava Savo Jakovljević, direktor sektora Istraživanja u NBS.
Ističe da u drugoj polovini godine u svim komponentama i strukturi imamo pad doprinosa i rasta, što su faktori koji su uticali na smanjenje inflacije.
Monopoli, marže i ugovori
Na staro pitanje kako to da su neki proizvodi u drugim zemljama jeftiniji, guvernerka krivca adresira na monopole, marže i ekskluzivne dobavljačke ugovore.
„Neko ko je sklopio ekskluzivni ugovor, teško da će se povući s tržišta gde je monopolista, ne dozvoljavajući konkurenciju. Znate li kolika je marža na šećer, što to uopšte nije opravdano. A ko se proziva – proizvođač šećera“, navodi Tabakovićeva.
Uniformne cene je kaže neralno očekivati, ali bi realno bilo da njih određuje konkurencija.
Realna je, kaže, i prognoza da će se uz prizemljenu inflaciju potrošnja oporaviti i uz investicije, privatne i državne, do kraja godine pogurati ukupan rast privrede na 3,5 procenta.
