Posmrtni ostaci Zorana Veselića (1972-1999), vojnika poginulog na Košarama 1999, posle skoro 22 godine, preuzeti su u Prištini i uz najveće vojne počasti sahranjeni u rodnom Laćarku.
Posmrtni ostaci Zorana Veselića, koji je kao vojnik u rezervi Vojske Jugoslavije, dobrovoljac, poginuo na Košarama, 19. maja 1999. godine, dočekani su na groblju u Laćarku. Sahranjeni su uz najveće vojne počasti, više sveštenika služilo je opelo u prisustvu rodbine, prijatelja i građana.
Dopremanje posmrtnih ostataka Zorana Veselića organizovala je kancelarija Komisije za nestala lica Vlade Srbije, uz podršku naše lokalne samouprave i JKP „Komunalije”.
Petar Samardžić zamenik gradonačelnice rekao je: „Posmrtni ostaci našeg Mitrovčanina Zorana Veselića danas su uz vojne počasti sahranjeni, ovde, na laćaračkom groblju. Zoran je pre 22 godine poginuo u svojoj 27. godini kao dobrovoljac Vojske Jugoslavije na Kosovu i Metohiji, na Košarama koje su simbol odbrane države, državne granice i jedna od najtežih i najsurovijih bitaka u novijoj srpskoj istoriji. Na Košarama je ginula mladost, mladost koja je uspela da odbrani našu zemlju, ne samo od kosovskih Albanaca i albanskih terorista, nego i od pola sveta i mladost koja je dala svoje živote kako bi obezbedila da Kosovo i Metohija danas budu u sastavu Republike Srbije, da na tim prostorima i dalje zajedno živi naš, srpski narod i na nama je danas odgovornost i zadatak da to stanje održimo i sačuvamo. Bitka na Košarama nije bila samo bitka za državnu granicu, značaj njihove žrtve treba da shvatimo jer je bitka na Košarama bila bitka koja je na indirektan način odredila krajnji ishod ratnog sukoba jer da su snage UČK koje su napadale sa albanske teritorije uspele da probiju liniju odbrane Vojske Jugoslavije i da su se, kao što im je bio cilj, spojili sa snagama UČK na Metohiji, pitanje je kakva bi bila dalja hronologija rata 1999. na Kosmetu i kakva bi uopšte bila sudbina srpskog naroda i srpske vojske. To ne smemo da zaboravimo i zbog svega toga ne smemo zaboraviti ni Zorana, ne smemo zaboraviti ni naše Laćarce Miroslava Vukelića, ni Milenka Božića Kunca i ostale heroje koji su dali svoj život da bismo mi danas imali dom, da bismo u tom domu mogli da ih slavimo, da se dičimo njihovim junaštvom i herojstvom, i da se ponosimo onim što su nam ostavili. Mrtav nije onaj koji je poginuo, mrtav je onaj koji je zaboravljen, stoga Sremska Mitrovica i cela Srbija neće zaboraviti Zorana Veselića, neće zaboraviti naše heroje sa Košara, večna im slava i hvala.”
Posmrtni ostaci heroja sa Košara, pronađeni su prošle godine, a u novembru su identifikovani. Veljko Odalović, predsednik Komisije za nestala lica Vlade Srbije preuzeo je juče na Institutu za sudsku medicinu u Prištini telo našeg sugrađanina, koji je bio dobrovoljac u regularnim jedinicama Vojske Jugoslavije.
„Zoran Veselić je poginuo 19. maja sa dva saborca u mestu Maja Glava na Košarama. Posmrtni ostaci, koji su pronađeni prošle godine, u novembru 2020. su identifikovani i ovo je prva primopredaja tela u Prištini od septembra 2019, kada smo preuzeli posmrtne ostatke sedam osoba mučki ubijenih u bunkeru u Đakovici. Jedan prvenstveno civilizacijski, humanitarni problem se razrešava. Sa Košara još šest junaka nismo pronašli, učinićemo naravno sve da i to uradimo, da ih porodicama i Srbiji vratimo, da ih dostojanstveno sahrane, da obeleže njihove grobove i da počivaju kao junaci, da imamo gde da dolazimo, da se okupljamo i da se na njihovim žrtvama napajaju neka druga, nova pokolenja“, rekao je danas u Laćarku Veljko Odalović.
Pukovnik Ljubinko Đurković oprostio se od svog saborca rečima: „Mi, ovde prisutni, u poslednjih sedam, osam godina srpski narod i Srbija kao država je shvatila koja je žrtva tih 108 heroja koji su položili živote na braniku otadžbine i onih 265 koji su dali delove tela i onih, do 1.357 koji su bili spremni da daju svoje živote da bi odbranili Srbiju, svoje porodice, da bi odbranili manastire, vekovne tekovine, srpsku istoriju, da bi odbranili svet od nadolazeg zla koje je bilo oličeno u NATO paktu i terorističkoj vojsci Kosova. Zoran je bio prvi među jednakima, njegova pogibija govori koliko je on bio vredan i spreman da se žrtvuje za otadžbinu. Još onog dana kada je krenuo iz svog radnog Laćarka put Kosova i došao na Košare, a onda tamo u punoj zrelosti u dvadeset sedmoj godini, pokazao svoju ljubav, svoj patriotizam, svoju hrabrost i junaštvo. Tu spremnost je pokazao povevši grupu u protivnapad da zaštiti svoje drugove koji su bili na liniji fronta i u tom napadu bio je smrtno pokošen sa njegova dva druga, a drugi koji su ih podržavali i pratili morali su da se povuku korak ili dva ili sto nazad, na polovljnu poziciju da bi sačuvali i svoje živote i otadžbinu i on je jedan koji je ostao i dušom i telom na teritoriji neprijatelja i ekshumiran je, evo posle 22 godine.”
Posmrtne ostatke Zorana Veselića, koji je rođen 12. februara 1972. u Sremskoj Mitrovici i sa 27 poginuo na Košarama, dočekao je ujak, jer je ova porodica imala strašnu sudbinu. Zoranov otac preminuo je osamdesetih godina prošlog veka, pre dve godine i majka, a deda i baba, iako su ga nadživeli, nisu dočekali da mogu da mu odu na grob. Od junaka sa legendarne karaule na Prokletijama oprostili su se ujak, prijatelji i brojni građani.
„Prvo što želim, jeste da se zahvalim ovim ljudima koji su bili istrajni i koji su dugo godina radili na tome da ga donesu ovde i da ga pronađu, svi ljudi koji su bili angažovani, hvala vam. Prošlo je 22 godine, mi smo ga jednom već sahranili, a u čoveku uvek tinja neka nada, nada je ta koja nas drži, u zadnje vreme nisam mislio da će se vratiti u svoj rodni kraj. Mi smo dobili zvaničan izveštaj od vojske da je poginuo, uvek se čovek nada, da je živ, da je makar ranjen. On je rastao kod mene i kod moje majke, živeo je sa nama, bio je član porodice. Kako može neko više da voli više od rođenog, ne možete vi voleti više Nemačku od Srbije.” rekao je ujak Stevan Petrović.
