Na današnji dan,28. avgusta 1942. godine, u ranim jutarnjim satima, uhapšen je jedan od naših najvećih slikara Sava Šumanović, slikar aktova, šidskih i pariskih predela.
Slikareva majka,Persida Šumanović, je prilikom saslušanja izjavila Ekspozituri anketne komisije u Šidu: „Ja sam mati Save Šumanovića, akademskog slikara, koji je na Veliku Gospojinu 1942. godine prilikom Tomićeve akcije odveden iz naše kuće u Šidu i zatvoren prvo u Sreskom načelstvu u Šidu, pa posle isti dan oteran u Sremsku Mitrovicu zajedno sa ostalih oko 130 Šiđana i tamo je verovatno nastradao mučeničkom smrću, jer se nikada više do danas nije javio, a ja sam povodom molbe i pitanja postavljenog Pavelićevoj kancelariji u Zagrebu, obaveštena da je kao taoc streljan u Mitrovici 30. avgusta 1942. godine…“ (Zapisnik broj: 67/46 sastavljen dana 7. maja 1946. godine) Sava Šumanović je svoj život posvetio umetnosti. Kada je marta 1930.godine zauvek napustio Pariz, vratio se u Šid i tu proveo poslednjih deset godina. U Šidu se potpuno posvetio svom radu i došao do sopstvenog umetničkog izraza koji je nazvao „kako znam i umem“.Svetlost Srema, kolorit,putevi, predeli oko Šida, žitna polja, šidske ulice,sneg u Šidu i rascvetale bašte, meštani koji obavljaju svakodnevne poslove ili odmaraju, cveće iz bašte njegove majke bili su najveća inspiracija umetnika.Tokom poslednje decenije naslikao je 600 slika koje bi često objedinio u cikluse: „Šidski sokaci“, „Proleće u dolini Svete Petke“, „Proleće u šidskim baštama“, „Crnke iz Pariza“, „Šidijanke“, „Dečiji likovi“ i „Triptih Beračice“.
Krajem avgusta 1942.godine, njegovo ime našlo se na spisku za likvidaciju. Nije pomogla ni molba majke Perside redarstvenoj oblasti Vukovar. Deportovan je u Sremsku Mitrovicu sa još 120 Šiđana, koji su uhapšeni u noći između 27 i 28. avgusta.U Šid se više nije vratio. Streljan je 30.avgusta 1942. godine u Sremskoj Mitrovici gde i danas počiva u zajedničkoj grobnici. Po majčinoj želji, njegovo ime je uklesano i na porodičnoj grobnici u Šidu.
