Na današnji dan, 28. avgusta 1942. godine, u ranim jutarnjim satima, uhapšen je jedan od naših najvećih slikara Sava Šumanović, slikar aktova, šidskih i pariskih predela.
Slikareva majka, Persida Šumanović, je prilikom saslušanja izjavila Ekspozituri anketne komisije u Šidu: „Ja sam mati Save Šumanovića, akademskog slikara, koji je na Veliku Gospojinu 1942. godine prilikom Tomićeve akcije odveden iz naše kuće u Šidu i zatvoren prvo u Sreskom načelstvu u Šidu, pa posle isti dan oteran u Sremsku Mitrovicu zajedno sa ostalih oko 130 Šiđana i tamo je verovatno nastradao mučeničkom smrću, jer se nikada više do danas nije javio, a ja sam povodom molbe i pitanja postavljenog Pavelićevoj kancelariji u Zagrebu, obaveštena da je kao taoc streljan u Mitrovici 30. avgusta 1942. godine…“ (Zapisnik broj: 67/46 sastavljen dana 7. maja 1946. godine)
Sava Šumanović je svoj život posvetio umetnosti. Kada je marta 1930. godine zauvek napustio Pariz, vratio se u Šid i tu proveo poslednjih deset godina. U Šidu se potpuno posvetio svom radu i došao do sopstvenog umetničkog izraza koji je nazvao „kako znam i umem“.
Svetlost Srema, kolorit,putevi, predeli oko Šida, žitna polja, šidske ulice,sneg u Šidu i rascvetale bašte, meštani koji obavljaju svakodnevne poslove ili odmaraju, cveće iz bašte njegove majke bili su najveća inspiracija umetnika.
Tokom poslednje decenije naslikao je 600 slika koje bi često objedinio u cikluse: „Šidski sokaci“, „Proleće u dolini Svete Petke“, „Proleće u šidskim baštama“, „Crnke iz Pariza“, „Šidijanke“, „Dečiji likovi“ i „Triptih Beračice“.
Krajem avgusta 1942.godine, njegovo ime našlo se na spisku za likvidaciju. U momentu hapšenja na Šumanovićevom “štafelaju” ostala je upravo završena slika “Beračice”, danas izložena u Memorijalnoj galeriji u Šidu.
Nije pomogla ni molba majke Perside redarstvenoj oblasti Vukovar. Deportovan je u Sremsku Mitrovicu sa još 120 Šiđana, koji su uhapšeni u noći između 27 i 28. avgusta.U Šid se više nije vratio. Streljan je 30. avgusta 1942. godine u Sremskoj Mitrovici gde i danas počiva u zajedničkoj grobnici na danas Memorijalnom kompleksu.
U Muzeju Srema u Sremskoj Mitrovici postoji dokument koji svedoči o Šumanovićevom streljanu. Reč je o odgovoru na zahtev Perside Šumanović, umetnikove majke, da joj sina puste iz pritvora.
Tek dva meseca posle, nakon što je Sava odavno streljan dobila je odgovor ustaških vlasti, odnosno Ustaške nadzorne službe, da je Savo Šumanović osuđen na smrt i streljan.
Odgovor završava ustaškim pozdravom “Za dom spremni”.
Po majčinoj želji, njegovo ime je uklesano i na porodičnoj grobnici u Šidu.
Medijski sadržaji realizovani su u okviru projekta “Šidske kulturne priče” koji sufinansira Opština Šid. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
