U prostoriju tada uđe muškarac ogrnut dugim, vojničkom kaputom, sa visoko podignutom kragnom koja mu je pokrivala obraze i zaklanjala lice. Na nogama je imao kvalitetne kožne čizme, čiji su đonovi glasno odzvanjali po podu magacina dok je ulazio a na glavi dvougaoni, crni šešir bez ikakvih ukrasa, kakav su nosili skoro svu austrijski oficiri to doba.
Kada je prišao sasvim blizu, svetlost fenjera na buretu osvetlila mu je uredno izbrijano lice, sa fino potkresanim brkovima. Dok je spuštao visoko podignutu kragnu kaputa, Felbaba primeti da ispod njega muškarac nosi belu oficirsku obmundirovku i plave čakšire. O boku mu je bila obešena oficirska sablja sa pozlaćenim balčakom. Zemunski komandant, major Jozef Mitezer, neko vreme je ispitivački posmatrao graničara pred sobom. Obratio mu se na srpskom koji je govorio sa jakim akcentom, ubacujući često poneku nemačku reč.
– Ti si dakle taj grenzer? Čujem da si iz Banovci, jedanaesta kompanija?
– Jawoll, herr major – odgovori Felbaba, potvrdno klimnuvši glavom.
Iako nikada pre toga nije razgovarao sa Mitezerom, viđao ga je prilikom ranijih dolazaka u Zemun.
– Danas si napravio velik’ problem – oficir za trenutak pogleda u Ička i Uroševića – Ali kako čujem, sprečio si razbojnici da izvrše zločin.
Sada je ponovo gledao graničara pravo u oči.
– Herr Ičko mi je kazao za tvoj podvig. Tebe niko neće proganjati za ovo danas, ne moraš da brineš. Sve je pripisano okršaj između razbojnici, prilikom pokušaja pljačke karavana. Nikakva istraga neće biti.
– Gospoda su mi kaz’la da mogu da idem – nesigurno poče Felbaba. – Samo, onaj feldvebl je dig’o uzbunu. Kako će…
– Kako će, šta? – prekide ga Mitezer, načinivši kiseo izraz lica. – Eno feldvebl sa dva vojnici ispred, na ulica. Da sam želeo da te uhapsim, odavno bih to učinio…
– Bogme, ne bi to išlo tek tako, akrepe švapski – pomisli graničar.
Ispitivački pogled austrijskog oficira Felbaba je stoički podnosio i sa namrštenim i ozbiljnim izrazom lica nije odavao utisak da ga je pretnja eventualnim hapšenjem zastrašila i pokolebala. Videvši takav stav, Mitezer se za trenutak osmehnuo, jer je očito cenio vojničku hrabrost.
– Razbojnici su pobegli, ako te to zanima – nastavi major. – Ali, moji vojnici će ih pohvatati kad tad. Izgleda da su u grad imali vrlo dobri jataci. Možda su i nekom činovnik platli da im kaže kad’ će pamuk izići iz Kontumac. Ma!
Oficir odmahnu rukom, uz izraz blagog gađenja na licu, pokazavši time šta misli o mogućnosti da neki državni službenik šuruje sa razbojnicima.
– Nemamo dokaz da neko stoji iza ti razbojnici i da im je neko dao novac da to učine. Zato i ne možemo da hapsimo i ispitujemo turski podanici, jer bi tako izazvali incident a ja bih morao da podnosim izveštaj Generalkommandant u Petrovaradin. Verstehst du?
– Ich verstehe. A ona dvojica, što sam i’ upuc’o…
– Ah, za njih ne moraš da brineš! Mrtvi su! Jedan je pogođen u glava i odmah je umro, a drugi je kuršum smrskao rame. Iskrvario je dok su ga vojnici nosili u zatvor. Nego, čujem da si ti grenzer imao okršaj sa razbojnici i ranije. Na Petrovaradinski drum, ako sam dobro čuo?
Vojnička truba koji poziva na uzbunu se začu u Felbabinoj glavi. Mitezer je mogao trenutno biti na njegovoj strani, ali nije smeo pred njim mnogo da se ispoveda. Možda je herr major znao za krijumčarenje oružja, a možda i nije.
– Može biti… – izusti graničar posle pauze.
– I tada si u grad dopratio jedan gospodin, koji su doneo važan dokument i pismo? – oficir se ponovo blago osmehnuo.
Felbaba je pogledao u Ička i Uroševića, ali njih dvojica ne rekoše ni reč. Bilo da je je čuo od njih ili nekog drugog, Mitezer je izgleda bio veoma dobro obavešten o svemu.
– Šta je ko don’o u grad, nije mi poznato – odgovori graničar, kratko po vojnički.
– Ja, genau so. Ali vidiš grenzer, u taj dokument je bio i spisak neki ljudi. Ti si sprečio da taj spisak padne u pogrešna ruka. Nekima sa taj spisak si spasao život, a nekima služba i čast. Verstehst du?
– Ja, ich verstehe.
– Gut! Onda smo se razumeli. Možes se slobodno vratiš u tvoj šanac i nastaviti da radiš za Puljevića. A, s obzirom kakva vesti stižu sa zapad, na pomolu je novi rat sa Francuzima. Naš uzvišen kajzer Franc će trebati hrabar i pouzdan čovek kao što si ti.
– Tad’ će me se uzvišeni kajzer jedino i setiti – pomisli Felbaba. – Ondak kad’ treba da ginem za njega.
– No! – major se okrete Ičku – Mi, sada možemo ići. Zar ne?
– Svakako, svakako – dodade bivši dragoman pokojnog paše. – Trebalo bi da krenemo.
Nakon pozdrava, major Mitezer i Petar Ičko krenuše ka vratima gde ih je čekao Jevrem sa fenjerom.
Na samom izlazu, oficir zastade i još jednom se okrete ka Felbabi.
– Grenzer, čuvaj se! – reče pre nego što je nestao u mraku, a za njim i bogati trgovac.
Autor: Ognjen Krnjaja
ODLOMAK IZ ROMANA GRANIČAR (Književna omladina Srbije, edicija Pegaz, 2021)
