Pre dve godine kamate su bile u minusu, više je bilo novca u novčaniku, sada je obrnuto.
Generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Vladimir Vasić rekao je, gostujući u Dnevniku RTS-a, da postoji inflacija, a jedan od načina da je zaustavite je da restriktivnom monetarnom politikom utičete na odluke svih nas da se opreznije zadužujemo.
– Oni koji imaju stambene kredite mogu da očekuju povećanje mesečnih rata, iskreno se nadam da to nije drastično, za kredit od 50.000 EUR, uzet pre šest godina, oko 2.700 dinara je veća mesečna rata, euribor je 2,7 – očekujem da nakon šest meseci dođe do korekcije, ali ne tako velike – objasnio je Vasić na primeru.
Vasić je dodao da je 2023. ključna – u ovoj godini treba da se zaustavi inflacija, u SAD je posle nekoliko meseci inflacija stala i krenula nadole, u EU se posle 17 meseci zaustavila.
– Očekujemo da se to desi u Srbiji u prvom kvartalu ove godine i da do kraja godine bude između 9 i 11%, i da se u 2024. vratimo na ciljanih 3%, plus-minus 1,5 – rekao je Vasić.
Da li su klijenti postali oprezniji
Generalni sekretar Udruženja banaka ukazuje da svaka banka meri svoj rizik i upravlja svojim rizikom i to je poslovna politika svake banke.
– Što se tiče samih klijenata i mi donosimo odluku, novac je roba, ako je nešto skuplje manje ćemo uzeti, ili neznatno manje i to je prirodna reakcija kada su ovakve stvari u pitanju – kaže Vasić.
Štednja i inflacija
Osvrćući se na činjenicu da je štednja porasla i da su ljudi oprezni u odluci da im je bolje da štede nego da troše nešto impulsivno, Vasić napominje da su dva kraja restriktivne monetarne politike – s jedne strane cena zaduživanja raste, ali i izvori finansiranja – depoziti takođe rastu i klijenti su motivisani da dodatno štede jer dobijaju veću kamatu.
Izneo je podatak da se u Srbiji štedi preko 2.000 EUR u proseku, a prosečna zaduženost je između 1.600 i 1.800 EUR.
– Nismo prezaduženi i to je dobar pokazatelj – dodaje Vasić.
Nenaplativi krediti
Vasić kaže da je brojka što se tiče nenaplativih kredita slična sa periodom iz 2019. godine, u proseku 2,8%, kod stanovništva 2,5 – što znači da je samo 2,5% onih koji su uzeli kredite a imaju problema u otplati svojih obaveza.
U 2016. imali smo oko 750.000 korisnika kredita, sada 1.250.000. Kada neko dobije posao ode u banku.
Vasić objašnjava da je to odluka svakog pojedinca koji počne da radi, uvek vam nešto treba kada ste mladi, s jedne strane imate rast privredne aktivnosti, stopa nezaposlenosti je sa 18 smanjena na 8%, kada se zaposle ljudi dobiju redovna primanja i imaju mogućnost da uzmu kredit, i to je prirodno i ekonomski opravdano.
Ko ne može da vraća kredit, produžava se rok otplate
Vasić kaže da je to odlična mera NBS, daje okvir bankama da mogu da izađu u susret klijentima. Može klijent to da inicira ako oseća potrebu, a može i banka da se javi klijentu ako primeti problem, uz saglasnost obe strane.
– To je preventivna mera, ako uzmemo očekivanja da će biti stabilna ekonomska situacija u Srbiji: imamo priliv direktnih stranih investicija 4,4 milijarde, izvoz IT sektora skoro 2,6 milijardi, 1,7 milijardi priliv od turizma – to su pokazatelji koji nam daju mogućnost da bi BDP mogao da bude 2% – napominje Vasić.
Kurs dinara
Govoreći o kursu dinara, kaže da priliv stranih direktnih investicija, izvoz raznih industrija, priliv od turizma daju uporište da deviznog novca ima dovoljno, da neće biti pritiska na dinar i to je sidro naše ekonomije stabilan kurs, jedna predvidivost.
– Mislim da će tako ostati i u ovoj godini – ocenjuje Vasić.
Izazovi u ovoj godini, zeleno bankarstvo
Zeleno bankarstvo je kako kaže, šansa za sve nas, jer smo zavisni od uglja, nafte i gasa.
– Ovo je prilika da pokrenemo jednu novu vrstu ekonomije i ta zelena ekonomija treba da bude naša budućnost, kada dolazite da uzmete kredit banka će dati uputstva kako da budete na zelenoj agendi – zaključio je Vasić.
