Hektar najboljeg poljoprivrednog zemljišta u Vojvodini 2008. koštao je 5.000 evra, a danas je i do 120.000 evra, kažu upućeni. Poljoprivredno zemljište je neobnovljiv resurs, a stručnjaci naglašavaju da se ono ozbiljno smanjuje kada je reč o površinama, ali i da se istovremeno sve više raubuje i da je njegov kvalitet sve više ugrožen.
Takođe upozoravaju da se smanjuje i raspoloživo i korišćeno poljoprivredno zemljište.
Jedna studija Evropske unije pokazala je da je za jedan centimetar obradivog poljoprivrednog zemljišta potrebno 1.000 godina.
Tako se postavlja pitanje kakav je odnos prema tom važnom resursu.
Šta je pokazao popis poljoprivrede
Prema prvim rezultatima popisa poljoprivrede iz 2023. godine koje je objavio Republički zavod za statistiku, raspoloživo poljoprivredno zemljište iznosi 4.073.703 hektara, korišćeno poljoprivredno zemljište 3.257.100 hektara, dok je 122.257 hektara nekorišćenog poljoprivrednog zemljišta.
Agroekonomista Milan Prostran kaže za Euronews Srbija da je raspoloživo poljoprivredno zemljište za 11 godina smanjeno za 1,2 miliona hektara, odnosno 23,81 odsto.
„Raspoloživo poljoprivredno zemljište 2012. godine iznosilo je 5.346.597 hektara, da bi 2023. godine imali raspoloživo 4.073.703 hektara zemljišta“, naveo je Prostran.
On objašnjava da je veliki deo od tih 1,2 miliona hektara za koliko je smanjeno raspoloživo zemljište iskorišćen za infrastrukturne objekte za proteklih 11 godina, kao što su auto-putevi i građevinski objekti.
Prostran kaže da je 2012. godine korišćenog poljoprivrednog zemljišta bilo 3.437.423 hektara, a prema podacima popisa iz 2023. godine, 3.257.100 hektara.
To je, dodaje 5,25 odsto manje nego pre 11 godina, tako da se i korišćeno poljoprivredno takođe smanjuje.
Prema njegovim rečima, nekorišćenog poljoprivrednog zemljišta ima manje nego 2012. godine.
„Mi smo 2012. godine imali nekorišćeno 424.054 hektara, a 2023. godine 122.257. Dakle, nešto ima manje nekorišćenog zemljišta“, rekao je Prostran.
On je naveo da kada je Srbija potpisala sporazum sa Evropskom unijom 2008. godine, tada je cena najboljeg zemljišta u Srbiji, u Bačkoj, bila 5.000 evra po hektaru, a danas je između 50.000 i 120.000 evra po hektaru.
Koliko je ugrožen kvalitet zemljišta?
Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije kaže da Srbija kao država sa prepoznatim komparativnim prednostima u polјoprivrednoj proizvodnji svoj potencijal oblikuje na osnovu objektivnih faktora.
„Računajući na Vojvodinu, Mačvu i Pomoravlјe, kao i druge ravničarske i brdske krajeve, Srbija ima veliku površinu kvalitetnih oranica, ali da zemlјa s vremenom gubi na plodnosti“, rekao je Stanić za Euronews Srbija.
Iako je u pitanju dugoročan proces, Stanić navodi da rizik od relativnog do, u pojedinim delovima, potpunog ispošćavanja zemlјe postoji, te je potrebno obratiti dužnu pažnju na održivost
kvaliteta oranica.
Prostran smatra da odnos prema poljoprivrednom zemljištu u Srbiji nije domaćinski, najpre države u čijem je vlasništvu više od 700.000 hektara, a onda generalno i zbog raznih problema, visokih cena, troškova proizvodnje, manjka sistema za navodnjavanje, pada stočarstva.
„Kvalitet našeg zemljišta, koje je inače bilo jedno od najcenjenijih u ovom delu Evrope, ozbiljno je ugrožen. Mi imamo Vojvodinu koja je bila najplodnija, ali i taj humus, koji je obeležje kvaliteta zemljišta, kod nas se sa pet odsto smanjio na 2,5 odsto. Taj najkvalitetniji deo, humusni deo na zemljištu, koji je do pre 20-30 godina iznosio pet odsto, on se sada sveo na oko 2-2,5 odsto“, kaže Prostran.
Koje su kritične tačke
Prostran smatra da bi posle popisa poljoprivrede u 2023. godini trebalo da usledi izrada određenih detaljnih studija da bi se sagledalo gde su do kraja te kritične tačke kada je u pitanju uopšte poljoprivreda Srbije.
„Po meni se ništa nije drastično popravilo u odnosu na 2012. godinu. Kritične tačke su i dalje ostale kao kritične tačke, prvo od poljoprivrednog zemljišta, koje se loše koristi, raubuje, plodnost opada, pa preko ratarske, stočarske proizvodnje“, naveo je on.
Prostran dodaje da ima i pozitivnih stvari prema prvim podacima Republičkog zavoda za statistiku, a to je samo da je prosečno korišćeno poljoprivredno zemljište od 5,4 hektara po gazdinstvu povećeno na 6,4 hektara.
Stanić navodi da je velika mana usitnjenost polјoprivrednih gazdinstava, koja imaju
problem produktivnosti, ali i navodnjavanja, zaštite od nepogoda i životinjsko-bilјnih bolesti.
Stanić navodi da baza za proizvodnju hrane, odnosno ratarstvo i stočarstvo, ima strateški značaj, jer svaka država nastoji da bude što više nezavisna u snabdevanju sopstvenih građana osnovnim životnim namirnicama.
