Šiđani ne daju Galeriju “Sava Šumanović”

Strah da bi Šiđani mogli zauvek da izgube Galeriju “Sava Šumanović”, izazvao je dopis Ministarstva kulture i informisanja, u kojem su oni ponudili da se sa lokalne samouprave prenesu osnivačka prava na Republiku Srbiju.

Predsednik Opštine Šid, Zoran Semenoviću, iznosi sumnju da bi odricanjem osnivačkih prava nad Galerijom, ovo mesto u Sremu ovekovečeno na Šumanovićevim platnima, izgubilo dalja ovlašćenja nad njom. Samim tim, dodaje, to bi dovelo u pitanje ostanak Galerije u Šidu, a narušio bi se i darovni ugovor Savine majke Perside.

Galerija slika sa imenom velikog umetnika, jedna je od najznačajnijih muzejskih ustanova u Srbiji. Osnovana je 1952. na osnovu darovnog ugovora kojim je slikareva majka, poklonila kao i Opštini Šid 417 slika – od toga 350 ulja na platnu i 67 skica svog pokojnog sina Save, rodnu kuću i šest jutara vinograda.

Predsednik opštine Semenović, dalje, citira i deo iz Persidinog darovnog ugovora: “Ova Galerija ima da se osnuje i stalno ostane baš u mestu Šidu, jer je pokojni Sava Šumanović najbolje godine svoga umetničkog rada proveo i posvetio svome rodnom mestu i ovekovečio ga svojim slikarskim radovima.

U dopisu Ministarstva, kako tvrdi Semenović, niko ne garantuje da će i ubuduće Galerija ostati u Šidu.

On kaže da lokalna samouprava redovno izmiruje sve obaveze koje se odnose na ovu kulturnu ustanovu i da taj novac nije opterećenje za opštinski budžet.

– U Galeriji je zaposleno sedmoro radnika, kada izmirimo njihove plate, komunalne troškove, grejanje, nas to izađe 20 miliona dinara na godišnjem nivou.

Ne dobijamo nikakvu pomoć od Pokrajine i Republike i bez njih sve dobro funkcioniše – objašnjava Semenović.

Prvi čovek Opštine ne krije da se Šiđani nisu u dovoljnoj meri odužili ovom velikom srpskom slikaru, ali da za to još nije kasno.

– Kod nas već dve decenije postoji likovna kolonija “Na putevima Save Šumanovića”, na kojoj učestvuju veoma dobri slikari, neki dolaze čak iz Rusije, Japana… Trenutno imamo njihovih oko 500 slika, koje će ići na javnu aukciju. Dobili smo saglasnost ovih autora da od prikupljenih sredstava podignemo Savi spomenik – nastavlja Semenović, koji ne krije da ga je sramota što u Šidu, i to u dvorištu Galerije, postoji samo Šumanovićeva bista.

Šiđani sa ponosom pričaju o ovom najznačajnijem srpskom umetniku, sa kolena na kolena prepričavali su im njihovi najdraži, kako je Tito posetio Persidu Šumanović 1965. godine, kada joj je odao priznanje što je uspela da sačuva toliko mnogo slika. Majka Save Šumanovića tada mu je poklonila ulje na platnu “Most na Šidini”. Sećaju se i golgote kroz koju je prolazio Sava od ustaša.

– Njemu su 1941. godine ustaše zabranile da se potpisuje na slikama ćirilicom, tako da je tih poslednjih godina pred stradanje umesto svog potpisa stavljao samo godinu – priča Semenović.

Na Veliku Gospojinu 28. avgusta 1942. godine, Savu su zajedno sa još 150 Srba iz Šida, odvele ustaše, gde su ga posle mučenja streljali. Sahranjen je u masovnoj grobnici na Spomen-groblju u Sremskoj Mitrovici.

Izvor: Smiljka Kostic

Prethodni tekstFilm „Unapređenje upravljanja otpadom ruralnog područja”
Sledeći tekstU Šid dolazi najveća kompanija za proizvodnju stočne hrane na Balkan