U proteklih 28 godina od etničkog čišćenja srpskog naroda u akciji “Oluja”, Vlada i Komesarijat za izbeglice i migracije kontinuirano rade na rešavanju problema lica koja su morala da napuste svoje domove tokom sukoba na prostoru bivše Jugoslavije, i Srbija je do sada stambeno zbrinula skoro 28.000 porodica, saopštio je danas Komesarijat.
I ovog 4. avgusta Srbija se sa tugom seća etničkog čišćenja srpskog naroda tokom akcije “Oluja” 1995. godine, i 28 godina nakon tog zločina nije i neće zaboraviti proterivanje 200.000 sunarodnika sa zemlje na kojoj su vekovima živeli, kao ni smrt 1.700 nevinih ljudi i više od 700 onih koji su u toj akciji nestali i čija je sudbina nepoznata posle skoro tri decenije, navodi se u saopštenju.
“Komesarijat za izbeglice i migracije Republike Srbije odgovorno brine o svim izbeglim i interno raseljenim licima. Dodela stambenih rešenja izbegličkim porodicama i pružanje novog doma ljudima koji su bili prisiljeni da napuste svoje domove zbog sukoba, progona ili drugih teških okolnosti, jedan je od najvažnijih ciljeva Komesarijata. Srbija je do sada stambeno zbrinula 27.925 porodica sredstvima iz budžeta Srbije i sredstvima donatora, od kojih je najveći Evropska unija kroz Regionalni stambeni program i ekonomski osnažila 23.975 porodica izbeglica. U statusu izbeglica u ovom trenutku još uvek 24.897 lica, od toga 17.074 iz Hrvatske, dok je još 194.171 lice u internom raseljenju”, rekla je komesarka Nataša Stanisavljević.
Kako je navedeno, ova godina je bila rekordna kada je reč o zbrinjavanju lica, do danas je useljeno 14 zgrada i dodeljeno 398 stambenih rešenja, dodeljeno je i 120 paketa građevinskog materijala, 15 montažnih kuća, 25 seoskih kuća, pomognuto je ukupno 558 porodica, što je skoro 1.700 lica.
Potpisani su, takođe, ugovori sa 111 jedinica lokalnih samouprava putem kojih će biti obezbeđeno još 195 porodica dodelom kuća i još 134 porodica dodelom građevinskog materijala, što znači da će ukupno 887 porodica biti zbrinuto.
Tokom 1995. godine, više od 190.000 lica je izbeglo u Srbiju u dve akcije Hrvatske vojske, Bljesak i Oluja, sa područja sektora pod zaštitom UN, i po popisu iz 1996. godine, ukupan broj izbeglica bio je 537.937, a ratom ugroženih lica 79.791 , što znači da je u Srbiji u jednom trenutku bilo 617.728 izbeglih lica.
Posle raspada Jugoslavije utočište u Srbiji je potražilo preko 600.000 izbeglica iz bivših republika, od toga 330.000 lica iz Hrvatske, a danas status izbeglice u Srbiji ima 24.897 lica, od toga 17.074 iz Hrvatske.
Više od 400.000 lica steklo je državljanstvo Republike Srbije što predstavlja najveći proces integracije izbeglica u savremenoj Evropi, a u ovom trenutku 9.000 porodica izbeglica i 15.667 porodica interno raseljenih lica, nisu u mogućnosti da sami reše svoje stambene potrebe.
Povratnički status je prema podacima UNHCR ostvarilo oko 70.000 lica u Hrvatskoj, i svake godine, počev od 2012.godine, Komesarijat za izbeglice i migracije obezbeđuje sredstva iz budžeta prosečno u visini od 11,6 miliona dinara sa PDV-om, za pomoć povratničkim zajednicama ili samim povratnicima u Hrvatskoj.
Pružanjem ove pomoći, kako je objašnjeno, poboljšavaju se životni uslovi povratnika, a takođe se povratnici i ekonomski osnažuju kroz obezbeđivanje malih poljoprivrednih mašina, bele tehnike i kućanskih aparata, setvenog repromaterijala i košnica.
Na ovaj način se godišnje potpomogne oko 400 povratničkih porodica, a za prevoz selidbenih stvari povratnika i povratničkih paketa na godišnjem nivou se prosečno izdvaja oko 4,8 miliona dinara sa PDV-om.
Za počinjene zločine nad nevinim civilima u “Oluji” niko nije odgovarao, klima neprijateljstva ostala je, nažalost, nepromenjena, i pored pozitivnih rezultata i ostvarene saradnje koje beleži proces regionalne saradnje i sam Regionalni stambeni program, i dalje postoje problemi i niz nerešenih pitanja u ostvarivanju i pristupu stečenim pravima kako Srba u Hrvatskoj, tako i povratnika koji ne mogu ostvariti održiv povratak.
Stanisavljevićeva je istakla da se Srbima proteranim iz Hrvatske i dalje ne priznaju njihova imovinska i druga prava, nije im obnovljena uništena imovina, nije vraćeno oduzeto poljoprivredno zemljište, zaštita privatnog vlaništva Srba je i dalje nerešen problem, i povećanje broja evidentiranih slučaja govora mržnje i nasilja na osnovi etničke pripadnosti, kao i povećan broj oštećivanja sakralnih objekata i srpske imovine, samo su neki od problema sa kojima se Srbi suočavaju.
“I dalje nije pronađen način za rešavanje problema dospelih, a neisplaćenih penzija, procena je da ima oko 18.000 korisnika koji u periodu od 1991-1997 nisu primali penzije, jer su živeli na područjima Hrvatske zahvaćenim ratom. I pored svih napora i aktivnosti koje je Republika Srbija uložila na rešavanju egzistencijalnih pitanja izbeglica iz bivših republika, želimo da napomenemo da je za uspešno rešavanje problema ove populacije potrebno insistirati na sprovođenju Sporazuma o sukcesiji, posebno Aneksa E i G, koja se tiču malog čoveka, njihove imovine, stanova, penzija, kako bi se omogućio pristup pravima koje obuhvataju pomenuti aneksi”, zaključila je komesarka.
Zahvalila se predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću zbog uspostavljanja kulture sećanja koja je, kako kaže, od ključnog značaja za stvarno iskazivanje pijeteta prema stradalima i stotinama hiljada prognanih samo zbog toga što su bili pripadnici srpskog naroda.
“Smatramo da je to važno iz razloga da se ovakav zločin nikad ne ponovi, da generacije našeg naroda nikada ne zaborave ovaj zločin i stradanje, ali i kako bi nam to bila stalna opomena da kao država i narod nikada više to ne dozvolimo. To je posebno važno zbog sve učestalijih pokušaja revizije istorije u cilju minimiziranja namere i obima zločina koji je počinjen nad srpskim narodom”, zaključila je ona.
Komeserijat za izbeglice i migracije izrazio zahvalnost svim donatorima i međunarodnim organizacijama na dodeljenim sredstvima za rešavanje stambenih potreba izbeglica, i obaveštava da će nastaviti da rešava stambene i druge potrebe ove ranjive populacije, u skladu sa zakonom i svojim ovlašćenjima.
Pomen žrtvama “Oluje” biće održan 4. avgusta 2023. u 10 sati u Crkvi svetog Marka u Beogradu kao i u mnogim mestima širom Srbije, navedeno je u saopštenju.
