Početkom juna u Srbiju stiže priliv toplog vazduha iz Afrike koji podiže temperaturu i možemo da očekujemo od 19 do 24 letnja dana.
Prof. dr Jugoslav Nikolić, direktor Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ) kaže za Kurir da će u utorak biti pretežno sunčano i toplo. Otkrio je kakvo nas vreme očekuje do kraja maja, tokom juna i kakvo će biti leto.
„Sredinom dana i posle podne na jugozapadu, jugu i istoku Srbije, uz lokalni razvoj oblačnosti, pojava kiše i pljuskova sa grmljavinom. Zbog očekivanih pljuskovitih padavina, u ovim oblastima biće na snazi žuti meteoalarm koji podrazumeva količinu kiše od 10 do 20 mm za kratko vreme u lokalizovanim zonama najintenzivnijih pljuskova sa grmljavinom. Vetar uglavnom slab, promenljivog smera. Jutarnja temperatura od šest do 15 stepeni, a najviša dnevna od 23 do 28,“ kaže prof. dr Nikolić i dodaje:
„Od srede do petka (29-31.5.) zahvaljujući vlažnoj, nestabilnoj i umereno toploj vazdušnoj masi, uslova za pljuskove i grmljavinu biće ponovo i u ostalim regionima Srbije. Oblačnost će biti promenljiva pa se u intervalima između kratkotrajnih pljuskova i grmljavina i dalje očekuju i sunčani intervali. Maksimalna temperatura će se zadržati u opsegu od 24 do 27 stepeni.“
Prema njegovim rečima iznad južnih i istočnih delova regiona (na južnom Jadranu, iznad Jonskog mora, u Grčkoj i ostalim državama na jugu i istoku Balkana) u prvoj sedmici juna očekuje se priliv osetno toplijeg vazduha sa severa Afrike preko centralnih delova Sredozemlja.
„Odstupanje temperature u prvoj polovini juna (uz slična očekivanja i u drugom delu meseca) biće oko +2 °S u odnosu na referentni period 1991 – 2020. godina. Srednja maksimalna temperatura biće u intervalu od 27 do 29 °S, a ukupno se očekuje od 19 do 24 letnja dana u nižim predelima. Zahvaljujući zadržavanju vlažne i nestabilne vazdušne mase, količina padavina biće iznad proseka – u prvom delu meseca prosečno od 30 do 60 mm, a tokom celog juna od 60 do 120 mm, lokalno i više.“
Što se tiče leta u Srbiji na osnovu poslednjih rezultata numeričkih klimatskih modela za sezonsku prognozu vremena očekuje se toplo leto sa prosečnom količinom padavina.
„Klimatski izgledi pokazuju da će temperatura vazduha u toku leta 2024. godine u Srbiji biti iznad višegodišnjeg proseka sa odstupanjem do +2°S. Očekivane vrednosti srednje letnje temperatura vazduha biće u intervalu od 21°S do 25°S u nižim predelima, a od 13°S do 18°S u planinskim predelima. Izgledi su da će tokom juna, jula i avgusta u većem delu Srbije broj tropskih dana, sa maksimalnom temperaturom vazduha višom od 30 °S, biti u intervalu od 35 do 60, a na planinama do pet dana. Postoji mogućnost pojave toplotnih talasa tokom jula i avgusta,“ kaže prof. dr Nikolić.
Takođe, naglašava da klimatski izgledi ukazuju da će letnja količina padavina biti u domenu višegodišnjeg proseka.
„Sezonska količina padavina se očekuje u intervalu od 160 mm do 250 mm u nižim predelima, a u brdovito-planinskim predelima od 220 mm do 290 mm. Prognozira se da će broj dana sa padavinama većim od 0,1 mm tokom letnje sezone u nižim krajevima biti u intervalu od 22 do 33, a na planinama do 40. Najviše padavina očekuje se tokom juna meseca, dok je deficit prognoziran za jul mesec,“ ističe on i napominje da će konačni klimatski izgledi za leto 2024. godine biti dostupni nakon završetka i donošenja konsenzusa zemalja učesnica SEECOF-a 31. maja 2024. godine.
„Referentni klimatološki period je 1991-2020. godina. Tropski dan je po definiciji dan sa maksimalnom dnevnom temperaturom vazduha od 30°S i više. U pogledu temperature, sveukupno treba očekivati da leto pred nama bude slično kao prethodno (2023), koje je bilo 11. najtoplije u istoriji meteoroloških merenja.“
Što se tiče superćelijskih oluja prof. dr Nikolić kaže da ih do kraja maja neće biti u našoj zemlji.
„Najranije upozorenje na superćelijske oluje moguće je izdati tri do pet dana unapred, na osnovu analize prognostičkih atmosferskih parametara koji ih uslovljavaju. Po regionima u Srbiji, upozorenja se izdaju 72 časa (tri dana) ranije u okviru meteoalarm servisa i u tekstualnoj formi, dok se za konkretne lokacije, pomoću radarskih i satelitskih osmatranja, upozorenja izdaju jedan do dva časa unapred atmosferski uslovi koji uslovljavaju superćelije su specifični, zahtevaju detaljnu analizu, a rotirajuća uzlazna struja, koja ovaj tip nepogoda razlikuje od ostalih vrsta grmljavinskih oblaka i koja im omogućava dug životni vek, stvara se pre svega u uslovima velike nestabilnosti atmosfere u kojoj postoji jako smicanje vetra sa visinom (promena vetra i po pravcu i intenzitetu).“
