Večeras će planetu obasjati drugi pun mesec u avgustu, a ukoliko nas posluže vremenski uslovi, izgledaće naročito atraktivno, jer je bliži Zemlji nego što je to uobičajeno. Redak fenomen „plavog meseca“ poklapa se sa periodom u kom se Zemljin prirodni satelit nalazi na samo 357.344 kilometra od Zemlje, pa će izgledati veće i svetlije nego ranije.
To je za više od 160 kilometara bliže Zemlji od „supermeseca“ koji nas je obasjao 1. avgusta.
Pored toga, Saturn će biti vidljiv kao svetla tačka u gornjem desnom uglu Meseca pri zalasku Sunca na istočno-jugoistočnom nebu, saopštila je NASA.
Kako noć bude odmicala, Saturn će izgledati kao da kruži u smeru kazaljke na satu oko Meseca.
Šta je supermesec?
Takozvani supermesec nastaje zato što orbita Meseca oko Zemlje nije savršena kružnica, već je u obliku elipse. To znači da tokom svoje orbite od 27,3 dana postoje tačke u kojima je Mesec bliži Zemlji i tačke u kojima je udaljeniji. Vidljiva razlika u veličini meseca između najbliže tačke, perigeja, i najdalje, apogeja, iznosi oko 14 posto.
Supermesec može da bude i do 30 posto svetliji nego što je to uobičajeno, a veličina mesečevog diska može da deluje 14 posto veće gledano sa Zemlje. Ove razlike su vidljive iskusnom oku onih koji redovno prate lunarne događaje, ali obično nisu toliko primetne ako inače ne obraćate mnogo pažnje na to kako mesec izgleda iz noći u noć.
„Leto supermeseca“ završava se 28. septembra, pet dana posle ravnodnevice, kada se završava leto na severnoj hemisferi. Sledeće godine neće nas očekivati takvi nebeski spektakli. Štaviše, u 2024. imaćemo samo dva supermeseca – jedan 18. septembra, a drugi 18. oktobra.
Poslednji put su se dva „supermeseca“ pojavila u istom mesecu 2018. godine, a sledeći takav fenomen se neće dogoditi pre 2037. godine, tvrde astronomi.
