U prvih šest meseci na osam pristaništa u Srbiji se iskrcalo i ukracalo 76.000 putnika, što je za 27 odsto više putnika u odnosu na isti period prethodne godine, saopštila je danas Agencija za upravljenje lukama.
“U međunarodnom putničkom saobraćaju Agencija za upravljanje lukama je do 1. jula evidentirala 592 pristajanja i 76.000 iskrcanih i ukrcanih putnika. U poređenju sa istim periodom u prethodnoj nautičkoj sezoni pristajanja je za 6,9 odsto manje, dok je bolja popunjenost kruzera rezultirala sa 27 odsto više putnika”, navodi se u saopštenju Agencije.
Kako je saopšteno, na međunarodnom pristaništu u Beogradu ostvarena su 242 pristajanja, u Novom Sadu 161, a u Donjem Milanovcu- 113.
U Golupcu je zabeleženo 68 pristajanja, u Smederevu četiri, a prvi kruzer je evidentiran na novootvorenom pristaništu u Sremskoj Mitrovici.
Najviše putnika iskrcalo se u prestonici 31.660.
Uglavnom kruzerima dolaze putnici iz svih krajeva sveta i Evrope, a u prilog tome govore i ranija saopštenja Agencije da je na pristaništu u Novom Sadu na otvaranju nautičke sezone pristigao kruzer sa 100 putnika iz SAD, dok je na otvaranju nove sezone u Sremskoj Mitrovici pristiglo 80 putnika iz Francuske.
Iz Agencije navode da se beleži i stalni rast pretovara energenata i resursa koji se koriste u realizaciji infrastrukturnih projekata, dok su žitarice u padu.
“Agencija za upravljanje lukama od početka godine zabeležila je 7,4 miliona tona pretovarenog tereta, što je za 2,7 odsto više nego u istom periodu prošle godine. Najčešće pretovarena vrsta tereta jesu šljunak, pesak i kameni agregati sa učešćem od 29 odsto. Ugalj je na drugom mestu, sa 22 odsto, a nafta i naftni derivati na trećem, sa 13 odsto. Na četvrtom mestu nalaze se rude sa 12 odsto učešća”, dodaje se u saopštenju.
Kada je reč o količinama tereta, najveći rast pretovara zabeležen je kod uglja- za 87 odsto više nego na kraju prošlogodišnjeg drugog kvartala, zbog uvoza ovog energenta.
Kako ističu, žitarice su imale najveći pad- pretovareno je 77,5 odsto manje u odnosu na isti period 2022. godine.
Do kraja 2023. godine očekuju se bolji rezultati nego u prošloj, zbog ukupnog polugodišnjeg rasta pretovara i povećanja cene žita na međunarodnom tržištu, koje će pozitivno uticati na domaći izvoz.
